Nedovoljno spavanje je uobičajena nevolja u modernom dobu. Ako ne dobijate uvek onoliko sati zatvorenih očiju koliko biste želeli, možda su vas zabrinule vesti o nedavnoj studiji koja je pokazala da ljudi koji spavaju manje od šest sati noću imaju veći rizik od dijabetesa tipa 2.
Dakle, šta možemo reći o ovim nalazima? Ispostavilo se da je odnos između spavanja i dijabetesa složen.
Istraživači su analizirali podatke iz UK Biobanke, velike biomedicinske baze podataka koja služi kao globalni resurs za zdravstvena i medicinska istraživanja. Oni su pogledali informacije od 247.867 odraslih, prateći njihove zdravstvene rezultate više od jedne decenije.
Istraživači su želeli da razumeju povezanost između trajanja sna i dijabetesa tipa 2 i da li zdrava ishrana smanjuje efekte kratkog sna na rizik od dijabetesa.
Kao deo njihovog učešća u UK Biobank, učesnici su bili upitani otprilike koliko spavaju za 24 sata. Sedam do osam sati je bio prosek i smatrao se normalnim spavanjem. Kratko trajanje sna je podeljeno u tri kategorije: blago (šest sati), umereno (pet sati) i ekstremno (tri do četiri sata). Istraživači su analizirali podatke o spavanju zajedno sa informacijama o ishrani ljudi.
Oko 3,2 odsto učesnika je dijagnostikovano sa dijabetesom tipa 2 tokom perioda praćenja. Iako su zdrave navike u ishrani bile povezane sa manjim ukupnim rizikom od dijabetesa, kada su ljudi jeli zdravo, ali spavali manje od šest sati dnevno, njihov rizik od dijabetesa tipa 2 se povećao u poređenju sa ljudima u kategoriji normalnog sna.
Istraživači su otkrili da je trajanje sna od pet sati povezano sa 16 posto većim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2, dok je rizik za ljude koji su spavali tri do četiri sata bio 41 posto veći, u poređenju sa ljudima koji su spavali sedam do osam sati.
Jedno ograničenje je studija koja je definisala zdravu ishranu na osnovu broja porcija voća, povrća, crvenog mesa i ribe koje je osoba konzumirala tokom jednog dana ili nedelje. Pri tome, nije uzeo u obzir kako obrasci ishrane kao što su vremenski ograničena ishrana ili mediteranska ishrana mogu da modifikuju rizik od dijabetesa kod onih koji manje spavaju.
Takođe, informacije o količini sna i ishrani učesnika prikupljene su samo pri regrutovanju i možda su se promenile tokom studije. Autori priznaju ova ograničenja.
Kod ljudi sa dijabetesom tipa 2, telo postaje otporno na efekte hormona koji se zove insulin i polako gubi sposobnost da ga proizvodi dovoljno u pankreasu. Insulin je važan jer reguliše glukozu (šećer) u našoj krvi koji dolazi iz hrane koju jedemo pomažući da se prenosi do ćelija u celom telu.
Ne znamo precizne razloge zašto ljudi koji manje spavaju mogu biti izloženi većem riziku od dijabetesa tipa 2. Ali prethodna istraživanja su pokazala da ljudi lišeni sna često imaju povećane markere zapaljenja i slobodne masne kiseline u krvi, što narušava osetljivost na insulin, što dovodi do insulinske rezistencije. To znači da se telo bori da pravilno koristi insulin da reguliše nivo glukoze u krvi, i stoga povećava rizik od dijabetesa tipa 2.
Dalje, ljudi koji ne spavaju dovoljno, kao i ljudi koji spavaju u nepravilnim obrascima (kao što su radnici u smenama), doživljavaju poremećaje prirodnog ritma svog tela, poznatog kao cirkadijalni ritam.
Ovo može ometati oslobađanje hormona kao što su kortizol, glukagon i hormoni rasta. Ovi hormoni se oslobađaju tokom dana kako bi zadovoljili promenljive energetske potrebe tela i normalno održavaju nivo glukoze u krvi dobro izbalansiranim. Ako su ugroženi, to može smanjiti sposobnost tela da se nosi sa glukozom tokom dana.
Ovi i drugi faktori mogu doprineti povećanom riziku od dijabetesa tipa 2 kod ljudi koji spavaju manje od šest sati.
Iako se ova studija prvenstveno fokusirala na ljude koji spavaju osam sati ili manje, moguće je da se oni koji duže spavaju takođe mogu suočiti sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2.
Istraživanja su ranije pokazala korelaciju u obliku slova U između trajanja sna i rizika od dijabetesa tipa 2. Pregled višestrukih studija otkrio je da je spavanje između sedam do osam sati dnevno povezano sa najmanjim rizikom. Kada su ljudi spavali manje od sedam sati, ili više od osam sati, rizik je počeo da raste.
Razlog zašto je duže spavanje povezano sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2 može biti povezan sa povećanjem telesne težine, što je takođe u korelaciji sa dužim snom. Isto tako, ljudi koji ne spavaju dovoljno imaju veću vjerovatnoću da budu gojazni ili gojazni.
Dovoljno sna je važan deo zdravog načina života i može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2.
Na osnovu ove studije i drugih dokaza, čini se da kada je u pitanju rizik od dijabetesa, sedam do osam sati sna može biti slatka tačka. Međutim, drugi faktori mogu uticati na odnos između trajanja sna i rizika od dijabetesa, kao što su individualne razlike u kvalitetu sna i načinu života.
Dok nalazi ove studije postavljaju pitanje da li zdrava ishrana može ublažiti efekte nedostatka sna na rizik od dijabetesa, širok spektar dokaza ukazuje na prednosti zdrave ishrane za opšte zdravlje.
Autori studije priznaju da nije uvek moguće spavati dovoljno, i predlažu da intervalne vežbe visokog intenziteta tokom dana mogu nadoknaditi neke od potencijalnih efekata kratkog sna na rizik od dijabetesa.
U stvari, vežbanje bilo kog intenziteta može poboljšati nivo glukoze u krvi.
