Novo istraživanje predstavljeno na Globalnom kongresu ESCMID (ranije ECCMID) u Barseloni, Španija (27-30. aprila) pokazuje da je u studiji VACCELERATE Consortium-a u kojoj je od stručnjaka za zarazne bolesti zatraženo da rangiraju patogene prema njihovom pandemijskom potencijalu, uzeta u obzir influenca patogen sa najvećim rizikom od pandemije, sa 57% gripa na prvom mestu, a dodatnih 17% na drugom mestu.
Studiju je uradio dr Jon Salmanton-Garcia, Univerzitet u Kelnu, Medicinski fakultet i Univerzitetska bolnica Keln, Institut za translaciona istraživanja, Keln Ekcellence Cluster on Cellular Stress Responses in Starenje povezane bolesti (CECAD), Keln, Nemačka, i kolege iz cele Evrope, a objavljeno je u časopisu Travel Medicine and Infectious Disease.
Drugi visoko rangirani patogeni uključuju bolest Ks (još nepoznatu bolest) sa 21% koji je rangirao ovo prvo mesto i 14% drugo. SARS-CoV-2 je bio treći u pogledu odgovora broj jedan sa 8%, sa 16% koji je glasalo da je drugi, dok je originalni SARS-CoV virus koji je cirkulisao 2002–03 bio na prvom mestu od 2% ispitanika i drugi od strane 8%.
Virus krimsko-kongoške hemoragične groznice (CCHF virus) i virus ebole bili su zajednički peti, sa 1,6% ispitanika koji su glasali prvi. Nipah virus, henipavirus i virus groznice doline Rift bili su među najniže rangiranim patogenima u smislu njihovog uočenog pandemijskog potencijala.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je predstavila sveobuhvatan plan istraživanja i razvoja (R&D) za akciju za sprečavanje epidemija, fokusirajući se na ključne zarazne bolesti koje predstavljaju značajnu pretnju po javno zdravlje. Ove bolesti su odabrane nakon rigorozne procene, uzimajući u obzir faktore kao što su prenosivost, infektivnost, ozbiljnost i njihov potencijal za evoluciju.
U skladu sa planom istraživanja i razvoja SZO, VACCELERATE Site Netvork (panevropska mreža sajtova koji sarađuju na COVID-19, drugim zaraznim bolestima i zaraznim bolestima opšte spremnosti za pandemiju) angažovala je stručnjake za zarazne bolesti iz celog sveta, kako među, tako i van nje. članove, da rangiraju navedene bolesti u smislu njihovog uočenog rizika od podsticanja pandemije.
Učesnici su imali zadatak da rangiraju različite patogene na osnovu njihovog uočenog rizika od pandemije, uključujući bolesti navedene u Planu istraživanja i razvoja SZO i dodatne patogene. Stručnjaci bi mogli da rangiraju do 14 patogena po redosledu njihovog uočenog rizika (navedenih 13 patogena plus bolest Ks — još nepoznati patogen) u bilo kom redosledu, a takođe bi predložili da patogeni koji nisu navedeni da budu uključeni u njihov maksimum od 14. Svaki patogen je dobio rezultat na osnovu svojih pozicija.
Ukupno 187 odgovora prikupljeno je od stručnjaka za zarazne bolesti iz 57 različitih zemalja. Među zemljama koje su dale najveći broj odgovora, Nemačka je dala 27 odgovora (14%), a slede Španija sa 20 odgovora (11%) i Italija sa 14 odgovora (8%).
Virusi gripa su se pojavili kao patogeni koji najviše zabrinjavaju zajedno sa drugim visoko rangiranim patogenima, uključujući bolest Ks, SARS-CoV-2, SARS-CoV i virus ebole. Nasuprot tome, Hantavirus, Lassa virus, Nipah virus, henipavirus i virus groznice Rift Vallei bili su među najniže rangiranim patogenima u smislu njihovog pandemijskog potencijala.
Autori zaključuju: „Studija je otkrila da su grip, bolest Ks, SARS-CoV-1, SARS-CoV-2 i virus ebole najzabrinjavajući patogeni u pogledu njihovog pandemijskog potencijala. Ove patogene karakteriše njihova prenosivost kroz respiratorne kapljice i istorija prethodnih epidemija ili pandemija.“
Komentarišući najbolje rangiranje gripa, dr Salmanton-Garsija dodaje: „Svake zime imamo sezonu gripa. Moglo bi se reći da to znači da svake zime ima malih pandemija. One su manje-više kontrolisane jer različiti sojevi nisu Ipak, svake sezone uključeni sojevi se menjaju, to je razlog zašto možemo dobiti grip nekoliko puta u životu, a vakcine se menjaju iz godine u godinu.
Ali on dodaje da je svet sada mnogo spremniji zbog pandemije COVID-19, dok je ranije veliki fokus bio na potencijalnoj pandemiji gripa. On kaže: „U pandemiji COVID-19 naučili smo mnogo stvari o tome kako pristupiti pandemiji respiratornog virusa. To uključuje socijalno distanciranje, čišćenje ruku, maske za lice, obnovljeni fokus na vakcinaciju i poverenje u zdravstvene ustanove. Paralelno, institucije su takođe mnogo naučile. Pripremljenost i nadzor su sada, vitalno, bolje finansirani.
