Uspon veštačke inteligencije primorao je sve veći broj novinara da se uhvati u koštac sa etičkim i uređivačkim izazovima koje predstavlja tehnologija koja se brzo širi.
Uloga veštačke inteligencije u pružanju pomoći redakcijama ili njihovoj potpunoj transformaciji bila je među pitanjima koja su postavljena na Međunarodnom festivalu novinarstva u italijanskom gradu Peruđi koji se zatvara u nedelju.
Alati veštačke inteligencije koji imitiraju ljudsku inteligenciju se naširoko koriste u redakcijama širom sveta za transkripciju zvučnih datoteka, rezimiranje tekstova i prevođenje.
Početkom 2023. godine, nemačka grupa Aksel Špringer objavila je da otpušta poslove u listovima Bild i Di Velt, rekavši da bi veštačka inteligencija sada mogla da „zameni“ neke od svojih novinara.
Generativna AI — sposobna da proizvodi tekst i slike prateći jednostavan zahtev na svakodnevnom jeziku — otvara nove granice, kao i izaziva zabrinutost već godinu i po dana.
Jedno pitanje je to što se glasovi i lica sada mogu klonirati da bi se proizveo podkast ili predstavile vesti na televiziji. Prošle godine, filipinski veb-sajt Rappler stvorio je brend namenjen mladoj publici pretvarajući svoje dugačke članke u stripove, grafike, pa čak i video zapise.
Medijski profesionalci se slažu da se njihova trgovina sada mora fokusirati na zadatke koji nude najveću „dodatu vrednost“.
„Vi ste taj koji radi prave stvari“ i „alati koje proizvodimo biće vam pomoćnici“, rekao je generalni menadžer Gugl vesti Šajleš Prakaš na festivalu u Peruđi.
Troškovi generativne veštačke inteligencije su naglo pali otkako je ChatGPT izbio na scenu krajem 2022. godine, a alat koji je dizajnirao američki start-up OpenAI sada je dostupan manjim redakcijama.
Kolumbijska istraživačka kuća Cuestion Publica je upregla inženjere da razviju alat koji može da uđe u njegove arhive i pronađe relevantne pozadinske informacije u slučaju najnovijih vesti.
Ali mnoge medijske organizacije ne prave sopstvene jezičke modele, koji su u osnovi interfejsa veštačke inteligencije, rekla je profesorka Univerziteta u Amsterdamu Natali Helberger. Oni su potrebni za „sigurnu i pouzdanu tehnologiju“, naglasio je on.
Prema jednoj prošlogodišnjoj proceni časopisa Everipikel Journal, veštačka inteligencija je stvorila isto toliko slika u jednoj godini koliko fotografija za 150 godina.
To je pokrenulo ozbiljna pitanja o tome kako se vesti mogu izvući iz plimnog talasa sadržaja, uključujući deepfakes.
Medijske i tehnološke organizacije udružuju se u borbi protiv pretnje, posebno kroz Koaliciju za poreklo i autentičnost sadržaja, koja nastoji da postavi zajedničke standarde.
„Srž našeg posla je prikupljanje vesti, izveštavanje sa terena“, rekla je Sofi Huet, nedavno imenovana da postane globalni direktor vesti za uređivačke inovacije i veštačku inteligenciju u agenciji Frans pres.
„Neko vreme ćemo se osloniti na ljudske reportere“, dodala je ona, iako bi to moglo biti uz pomoć veštačke inteligencije.
Organizacija za zaštitu medijskih prava Reporteri bez granica, koja je proširila svoj izveštaj o medijskim pravima na odbranu verodostojnih vesti, pokrenula je Parisku povelju o veštačkoj inteligenciji i novinarstvu krajem prošle godine.
„Jedna od stvari koje mi se zaista dopale kod Pariske povelje je naglasak na transparentnosti“, rekla je Anja Šifrin, predavač globalnih medija, inovacija i ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbija u Sjedinjenim Državama.
„U kojoj meri će izdavači morati da otkriju kada koriste generativnu IA?“
Olle Zachrison, šef strategije veštačke inteligencije i vesti na javnom emiteru Švedskog radija, rekao je da je u toku „ozbiljna debata: da li da označite sadržaj veštačke inteligencije ili da ljudi veruju vašem brendu?“
Regulacija ostaje u povojima suočena sa tehnologijom koja se stalno razvija.
Evropski parlament je u martu usvojio okvirni zakon koji ima za cilj da reguliše modele veštačke inteligencije bez zadržavanja inovacija, dok su smernice i povelje sve češće u redakcijama.
Uređivačke smernice za veštačku inteligenciju ažuriraju se svaka tri meseca u indijskom Kuintillion Media, rekao je njegov šef Ritu Kapur.
Nijedan od članaka organizacije ne može da napiše AI i slike koje ona generiše ne mogu predstavljati stvarni život.
AI modeli se hrane podacima, ali njihova žeđ za vitalnom robom izazvala je probleme među dobavljačima.
U decembru je Njujork tajms tužio OpenAI i njegovog glavnog investitora Majkrosoft zbog kršenja autorskih prava.
Nasuprot tome, druge medijske organizacije sklopile su ugovore sa OpenAI: Akel Springer, američka novinska agencija AP, francuski dnevnik Le Monde i španska grupa Prisa Media čiji naslovi uključuju novine El Pais i AS.
Sa ograničenim resursima u medijskoj industriji, saradnja sa novom tehnologijom je primamljiva, objasnila je Emili Bel, profesor na školi novinarstva Univerziteta Kolumbija.
Ona oseća rastući spoljni pritisak da „Ukrcaj se, nemoj da propustiš voz“.
