Vekovima su farmeri koristili almanahe da bi pokušali da razumeju i predvide vremenske obrasce.
Sada, nova grupa latinoameričkih startapa pomaže u tome sa veštačkom inteligencijom, obećavajući poljoprivrednu revoluciju u poljoprivrednim gigantima poput Brazila, najvećeg svetskog izvoznika soje, kukuruza i govedine.
Aline Oliveira Pezente, 39-godišnja preduzetnica iz brazilske države Minas Žerais, radila je u poljoprivrednoj kompaniji Louis Dreifus Commodities kada je primetila problem u tome kako poljoprivredna industrija funkcioniše u Brazilu.
Proizvođačima su potrebne ogromne količine kredita unapred za kupovinu inputa kao što su seme i đubrivo, kaže ona. Ali zajmodavci su oprezni s obzirom na to koliko je teško proceniti bezbroj rizika, od prirodnih—suša, poplava, bolesti useva, erozije—do finansijskog—bankrota, pada cena i još mnogo toga.
U 2018, Aline i njen suprug Fabricio pokrenuli su startap pod nazivom Traive koji prikuplja ogromne količine podataka u vezi sa poljoprivredom, a zatim ih analizira pomoću veštačke inteligencije, razbijajući kapitalni rizik za zajmodavce i omogućavajući poljoprivrednicima lakši pristup kreditima.
„Zajmodavci su koristili svaki svoj model (analiza rizika). Zamislite kao džinovsku Ekcel datoteku“, rekla je Aline za AFP. „Ali ljudima je veoma teško, čak i onima koji su super upućeni u statistiku i matematiku, da naprave jednačine koje obuhvataju nijanse svih varijabli.
„Trebalo im je tri meseca da urade nešto što mi možemo da uradimo za pet minuta sa mnogo boljom preciznošću“, rekla je Alin, koja je magistrirala na AI i analizi podataka na Masačusetskom institutu za tehnologiju.
AI za poljoprivredu
Sedam godina kasnije, Traive-ovi klijenti su giganti agroindustrije poput Singenta, fintech kompanije i druga najveća banka u Latinskoj Americi, Banco do Brasil. Više od 70.000 proizvođača koristi njegovu platformu, koja je omogućila skoro milijardu dolara u finansijskim operacijama, kaže se.
Aline je ove nedelje predstavila svoj rad na Veb Summit-u u Rio de Žaneiru, masovnom tehnološkom skupu nazvanom „Davos za štreberke“.
Govoreći zajedno s njom na panelu pod nazivom „Podaci o žetvi: Sledeća poljoprivredna revolucija“, kolega preduzetnik Alehandro Mieses objasnio je kako AI ima potencijal da preoblikuje poljoprivredu.
Širom sveta, farmeri se sve više okreću veštačkoj inteligenciji kako bi povećali prinose i prinose, sa aplikacijama kao što su samovozeći traktori, dronovi koji prate zdravlje useva i pametne kamere koje prepoznaju korov za tretman herbicida.
Miesesov startup sa sedištem u Portoriku, TerraFirma, razvio je AI model koji koristi satelitske slike za predviđanje rizika po životnu sredinu kao što su prirodne katastrofe, bolesti useva i erozija.
„Insistiramo na fizici toga, jer verujemo da je to osnovna tačka. Razumevanje kako se kreće voda, kako se vetar kreće, kako različita sunčeva izlaganja deluju na vašem poljoprivrednom zemljištu“, rekao je on na Veb samitu, čiji je AFP medijski partner Ove godine.
Težak deo, rekli su panelisti, AI modeli moraju biti obučeni za ogromne količine podataka.
Iako su farmeri obično opsednuti podacima – mukotrpno prate uslove životne sredine, inpute i produktivnost – prikupljanje i obrada tih informacija širom sveta je složena.
„Prilično zahteva resurse. Potrebni su vam serveri, potrebno vam je ogromno skladište podataka“, rekao je Mizes, 39.
„To je ista stara priča o đubretu unutra, đubretu napolju.“
Poljoprivredna industrija se suočava sa kritikama u zemljama poput Brazila, čiji je uspon kao poljoprivredna elektrana takođe doživeo porast uništavanja životne sredine u ključnim regionima poput prašume Amazona, vitalnog resursa protiv klimatskih promena.
Optimisti za inovacije tvrde da, s obzirom da se očekuje da će svetska populacija dostići skoro 10 milijardi ljudi do 2050. godine, tehnologije poput veštačke inteligencije predstavljaju najbolju nadu čovečanstva za preživljavanje bez uništavanja planete.
Marijana Vaskonselos je 32-godišnja izvršna direktorka brazilske startap kompanije Agrosmart, koja koristi veštačku inteligenciju da pomogne poljoprivrednicima da upravljaju klimatskim rizicima i da proizvode održivije.
„Organizacija UN za hranu i poljoprivredu kaže da moramo da povećamo proizvodnju hrane da bismo prehranili rastuću populaciju. U isto vreme, moramo proizvoditi sa manje: manje zemlje, manje krčenja šuma, manje ugljeničnog otiska. Kako to možemo da uradimo bez tehnologije?“, rekla je ona.
„Poljoprivreda se često posmatra kao suprotnost prirodi. Ali mislim da tehnologija pokazuje da zapravo može da regeneriše, obnovi životnu sredinu, radi zajedno sa prirodom… Poljoprivreda ide ka održivijem modelu.“
