Nekoliko antipsihotičkih tretmana datih pacijentima sa demencijom povezano je sa ozbiljnim neželjenim efektima, uključujući srčanu insuficijenciju, pokazala je studija objavljena u četvrtak.
„Upotreba antipsihotika kod ljudi sa demencijom povezana je sa… širokim spektrom ozbiljnih štetnih ishoda, uključujući moždani udar, krvne ugruške, srčani udar, srčanu insuficijenciju, prelome, upalu pluća i akutnu povredu bubrega“, navodi se u studiji objavljenoj u British Medical Journalu (BMJ).
Naučnici su otkrili da se najveći rizici javljaju kada lečenje počne, „podvlačeći potrebu za povećanim oprezom u ranim fazama lečenja“.
Antipsihotici – risperidon, kvetiapin, haloperidol i olanzapin – obično se propisuju pacijentima sa psihotičnim poremećajima kao što je šizofrenija.
Koriste se i za lečenje depresije koja je posebno otporna na druge lekove, kao i za lečenje pacijenata koji pate od demencije, kao što je Alchajmerova bolest.
Antipsihotici ne leče ove bolesti, već imaju za cilj da smire određene simptome kao što je agresivno ponašanje.
Tretmani su veoma kontroverzni zbog ozbiljnih nuspojava i njihove ograničene efikasnosti.
U Francuskoj, kao iu Velikoj Britaniji gde je sprovedena BMJ studija, samo risperidon i haloperidol su ovlašćeni za lečenje simptoma demencije.
Međutim, BMJ navodi da je studija „posmatračka“ i da se ne mogu izvući „čvrsti zaključci o uzroku i posledici“.
Moguće je da u nekim slučajevima, nuspojava pneumonije može biti favorizovana u odnosu na pojavu demencije.
Nekoliko neurologa pohvalilo je studiju u vreme kada antipsihotici doživljavaju ponovni porast broja recepata od pandemije Covida.
„Zbog toga postoji rizik da bi pacijentima mogli biti propisani štetni antipsihotici samo zato što obučeno osoblje koje može bezbedno da upravlja njihovim ponašanjem nije dovoljno dostupno“, rekao je neurolog dr Čarls Maršal, napominjući, međutim, da tretmani mogu biti opravdani u retkim slučajevima.
