Studije blizanaca su se pokazale neprocenjivim za otkrivanje efekata genetike i životne sredine na ljudsku biologiju. U studiji objavljenoj 2. aprila u časopisu Izveštaji ćelija, istraživači su proučavali parove blizanaca kako bi pogledali kako interakcija genetike i okruženja utiče na kognitivnu obradu – način na koji ljudi razmišljaju. Otkrili su da se čini da su neke kognitivne sposobnosti više regulisane faktorima sredine nego genetikom.
„Prošla istraživanja su pokazala da opšta inteligencija — koja se često naziva kvocijent inteligencije ili koeficijent inteligencije — ima naslednost u rasponu od 50% do 80%“, kaže stariji i odgovarajući autor Ksiaohong Van sa Pekinškog normalnog univerziteta u Kini. „Naša studija može biti prva koja pokazuje da bi druga vrsta kognitivne sposobnosti, poznata kao metakognicija i mentalizacija, mogla biti pod mnogo više uticaja okoline.
Kognitivne funkcije kao što su percepcija, pažnja, pamćenje, jezik i planiranje smatraju se osnovom opšte inteligencije. Ove funkcije regulišu način na koji ljudi organizuju i obrađuju nove informacije. Nasuprot tome, metakognicija posmatra koliko dobro ljudi razumeju i kontrolišu svoje kognitivne procese.
Metakognicija je važna za razvoj strategija učenja i veruje se da je prediktor uspeha pojedinca u školi i društvenim dostignućima. Mentalizacija opisuje proces prepoznavanja i razumevanja mentalnih stanja poput emocija i stavova, kako kod nas tako i kod drugih ljudi.
Za ovo istraživanje, istraživači su regrutovali 57 parova odraslih monozigotnih (identičnih) blizanaca i 48 parova dizigotnih (bratskih) blizanaca iz Pekinške studije blizanaca (BeTviSt). Ovo je tekuća, dugoročna studija osnovana 2006. godine koja uključuje opsežne podatke kao što su slike mozga i psihološka istraživanja, kao i genetske informacije o parovima blizanaca.
Od blizanaca je zatraženo da obavljaju zadatke vezane za metakogniciju. Ovi zadaci su se sastojali od posmatranja gomile pokretnih tačaka na ekranu i donošenja perceptivnog suda o neto pravcu tačaka. Od njih je takođe zatraženo da ocene svoje poverenje u svoje odluke. Da bi izmerili mentalitet, od učesnika je zatraženo da procene poverenje partnera u njihove sposobnosti donošenja odluka.
Istraživači su otkrili da parovi blizanaca koji su imali roditelje sa višim nivoom obrazovanja i višim porodičnim prihodima imaju slične rezultate jedni drugima, bez obzira da li su bili identični ili bratski. Ova zapažanja sugerišu da je veća verovatnoća da će porodično okruženje uticati na metakognitivne sposobnosti nego genetika.
„Naši nalazi su bili izvan naših očekivanja“, kaže Van. „Decenije opsežnog istraživanja koristeći klasičnu paradigmu blizanaca dosledno su pokazale naslednost skoro svih kognitivnih sposobnosti koje su do sada istraživane. Naši nalazi naglašavaju da ovi zajednički faktori porodične sredine, kao što su negovanje roditelja i prenošenje kulturnih vrednosti, verovatno igraju značajnu ulogu u oblikovanju predstava mentalnog stanja u metakogniciji i mentalizaciji“.
Istraživači priznaju da postoje ograničenja za ovo istraživanje i da je potrebno još mnogo studija. Planiraju da nastave svoja istraživanja u ovoj oblasti, uključujući korišćenje populacijskih studija kako bi dalje istražili koji specifični faktori roditeljskog negovanja i sociokulturne vrednosti utiču na metakognitivne i mentalne sposobnosti pojedinaca.
