Podstičući rast biljaka koje se pale, ugljen-dioksid dovodi do povećanja težine i učestalosti šumskih požara, prema studiji UC Riverside.
Porast požara širom sveta tokom protekle decenije često se pripisuje toplijim, sušnijim uslovima klimatskih promena. Međutim, studija je otkrila da efekat povećanja nivoa ugljen-dioksida (CO₂) na biljke može biti veći faktor.
„Nije zato što je toplije što stvari gore, već zato što ima više goriva, u obliku biljaka“, rekao je doktorant UCR iz nauka o Zemlji i planetarnim naukama i autor studije Džejms Gomez.
Ovaj zaključak, kao i opis osam eksperimenata na modelu koji su ga proizveli, objavljeni su u Communications Earth & Environment.
Za pretvaranje svetlosti u hranu u procesu koji se zove fotosinteza, biljkama je potreban CO₂. Sagorevanje fosilnih goriva za toplotu, električnu energiju i transport dodaje sve veći nivo CO₂ u atmosferu. Biljke koriste dodatni CO₂ za proizvodnju ugljenih hidrata koji im pomažu da rastu, što dovodi do povećanja biomase koja sagoreva.
Naravno, toplotni talasi i suša se češće javljaju u današnjoj klimi nego pre 50 godina. To su uslovi zbog kojih biljke venu i umiru. Kako se osuše i umiru, lakše izgore. Modeli su uzeli u obzir ove efekte na biljke, kao i na različite vrste biljaka, kao i na povećanje atmosferskog CO₂.
„Zagrevanje i sušenje su i dalje važni faktori požara. Ovo su uslovi koji dodatnu biljnu masu čine zapaljivijom“, rekao je profesor nauka o Zemlji Robert Alen.
Svi modeli koje je analizirao istraživački tim pretpostavljali su idealizovano povećanje koncentracije CO₂ u atmosferi od 1% godišnje od 1850. Idealizovano povećanje ima za cilj da izoluje efekte gasa staklene bašte na aktivnost šumskih požara.
„Ovi eksperimenti se uglavnom bave doprinosom CO₂ promenama u aktivnostima šumskih požara“, rekao je Gomez. „To je jedina stvar koja se menja u ovim modelima. Drugi pokretači klimatskih promena i aktivnosti šumskih požara se ne menjaju tokom vremena“, rekao je Gomez. „Ovo uključuje, na primer, promene u drugim gasovima staklene bašte kao što je metan, kao i promene u korišćenju zemljišta.“
Godišnja doba su i dalje važni faktori u promovisanju šumskih požara, a požari se i dalje češće javljaju tokom „sezona požara“. Suvi, vetroviti uslovi pomažu bržem širenju plamena, povećavajući veličinu zapaljenog područja. „Međutim, naša studija pokazuje da je povećanje požara tokom toplijih sezona vođeno opterećenjem goriva, a ne povećanjem broja dana koje neki smatraju ‘požarnim vremenom’“, rekao je Gomez.
To znači da se megapožari često mogu dogoditi izvan onoga što se smatra sezonom požara. Primera radi, najveći zabeleženi požar u Teksasu, sa više od milion hektara izgorelih, dogodio se prošlog februara.
Istraživači se nadaju da će njihovi rezultati inspirisati druge da sprovedu dodatna istraživanja faktora koji utiču na povećanje šumskih požara. Pored toga, oni se nadaju da kreatori politike prepoznaju hitnu potrebu za smanjenjem količine CO₂ koju ljudi ispuštaju u atmosferu.
„Moramo da primenimo bolju kontrolu vatre i da imamo više propisanih opekotina da bismo potrošili biljno gorivo. Moramo da se rešimo starih stvari“, rekao je Gomez. „Ali najbolji način za smanjenje šumskih požara je ublažavanje naših emisija ugljen-dioksida. Sada nam je potrebna veća kontrola emisije.“
