Novo istraživanje koje je vodio Univerzitet u Oksfordu otkrilo je da percepcije globalno podeljenih životnih iskustava i globalno podeljene biologije mogu ojačati psihološku vezu sa čovečanstvom u celini, što može da motiviše prosocijalno delovanje na globalnom nivou i pomogne u rešavanju globalnih problema.
Mnogi od najzastrašujućih izazova sa kojima se čovečanstvo danas suočava – od klimatske krize i siromaštva do nesigurnosti hrane i terorizma – mogu se prevazići samo kroz saradnju i kolektivno delovanje na globalnom nivou. Ali šta bi bilo potrebno da se čovečanstvo ujedini na ovaj način?
Prema rezultatima nove studije, ključ bi mogao da leži u dva najmoćnija pokretača društvenog povezivanja poznatih u grupnoj psihologiji – zajedničko poreklo i zajednička transformativna iskustva – iako ne samo na nivou plemena, nacije ili verske zajednice, ali sa čovečanstvom u celini.
Prvi autor Lukas Reinhardt (vođa Laboratorije za globalnu koheziju u Centru za proučavanje društvene kohezije [CSSC], Univerzitet u Oksfordu) rekao je: „Misljenje nas-protiv njih je u porastu na mnogim mestima širom sveta, što pogoršava konflikata i komplikovanih rešenja za hitne globalne probleme, međutim, naše istraživanje sugeriše da je moguće negovati zajednički globalni identitet koji bi mogao da olakša saradnju na globalnom nivou su širokog spektra“.
U dve studije koje su uključivale više od hiljadu američkih učesnika, istraživači su istraživali da li zajednička biologija i zajednička iskustva sa ljudima širom sveta mogu podstaći povezivanje sa čovečanstvom u celini i motivisati prosocijalnu akciju na globalnom nivou.
Da bi istražili da li pozivanje na našu globalno zajedničku biologiju može uticati na povezivanje sa čovečanstvom u celini, učesnici studije su gledali TED govor koji je održao novinar A. J. Jacobs, objašnjavajući kako svi ljudi dele zajedničko poreklo, prikazujući nas kao jednu veliku ljudsku porodicu.
Oni koji su gledali video su izrazili znatno jače psihološke veze sa čovečanstvom u celini u poređenju sa kontrolnom grupom čiji su stavovi mereni pre nego nakon što su gledali video. Štaviše, učesnici koji su gledali video osetili su jače društvene veze sa pojedincima koji podržavaju suprotstavljenu političku partiju, u poređenju sa kontrolnom grupom.
Da bi se istražilo da li globalno podeljena iskustva mogu ojačati društvene veze na globalnom nivou, studija se fokusirala na zajedničko iskustvo majčinstva. Istraživači su regrutovali uzorak majki i pokazali da majke osećaju jače veze sa drugim ženama iz celog sveta ako s njima podele iskustva majčinstva.
U svakom slučaju, snaga društvenih veza je merena korišćenjem serije slika dva kruga koji se preklapaju – jedan predstavlja učesnika, a drugi grupu, npr. čovečanstvo u celini ili grupa svih majki sveta. Slike su se razlikovale u stepenu preklapanja između dva kruga. Učesnici su morali da izaberu sliku koja najbolje predstavlja njihov odnos sa grupom, pri čemu su slike koje su imale najveću količinu preklapanja predstavljale najjače društvene veze sa grupom.
U obe studije, prijavljena psihološka povezanost na globalnom nivou snažno se odrazila na mere prosocijalne akcije. Da bi ovo procenili, istraživači su koristili meru iz bihejvioralne ekonomije, gde su učesnici morali da naznače kako će podeliti količinu novca između članova dve različite grupe u hipotetičkim scenarijima. Ova mera se koristi kao praktičan i isplativ alat u eksperimentima kako bi se rasvetlilo koliko je učesnicima jako stalo do različitih grupa i pokazalo se da veoma precizno predviđa ponašanje u stvarnim ulozima.
Profesor Harvei Vhitehouse (direktor CSSC, Univerzitet u Oksfordu), koji je koautor studije, rekao je: „U CSSC-u godinama proučavamo ova dva puta ka snažnim oblicima grupne kohezije – zasnovane na zajedničkoj biologiji i zajedničkim iskustvima — ali ovo je prvi put da smo pokazali da možemo stvoriti moćne veze koje ujedinjuju čitavo čovečanstvo, ako to možemo da uradimo u jednostavnom eksperimentu, možemo razviti daleko moćnije metode motivisanja za globalne probleme u budućnosti.“
Dodao je: „Sjećanje da smo svi povezani i da svi doživljavamo mnoge iste izazove u životu moglo bi biti ključ za rješavanje širokog spektra globalnih problema, od međugrupnih sukoba do ekstremnog siromaštva i klimatske krize.“
Nalazi su objavljeni u Royal Society Open Science.
