Obećavajući lekovi protiv raka koji se brzo prate kroz odobrenja ne rade uvek kako se očekivalo. Nova studija je otkrila da oko 40 odsto terapija protiv karcinoma koje su pokrenute kroz ubrzani put odobrenja američke Uprave za hranu i lekove (FDA) između 2013. i 2017. nije pokazalo kliničku korist u narednim ispitivanjima više od pet godina kasnije.
Stvoren kao odgovor na epidemiju HIV/AIDS-a iz 1980-ih i ranih 1990-ih, ubrzani program odobrenja američke FDA-e je od 1992. godine omogućavao rano odobrenje lekova koji leče ozbiljna stanja i ispunjavaju neispunjene medicinske potrebe.
Ubrzana odobrenja od strane FDA su uobičajena, posebno za terapije raka. Jedna trećina svih odobrenja za onkološke lekove prolazi kroz ubrzani put odobrenja, a više od 80 procenata svih ubrzanih odobrenja se daje za terapije raka.
Međutim, ubrzana odobrenja se oslanjaju na surogat markere efikasnosti leka za koje se smatra da predviđaju kliničku korist, bez direktnog merenja koristi. Nivo holesterola je, na primer, surogat markera za srčane bolesti, ali ono što farmaceutske kompanije treba da pokažu, u potvrdnim ispitivanjima nakon odobrenja, jeste da novoodobreni lek sprečava smrt od srčanih bolesti.
U ispitivanjima raka, pokazivanje da pacijenti žive duže sa datim tretmanom – što se naziva ukupnim preživljavanjem – je idealna klinička krajnja tačka. Ali ispitivanja često koriste surogat meru preživljavanja bez progresije, što je koliko dugo neko živi sa rakom pre nego što se pogorša.
Analizirajući FDA ubrzana odobrenja za lekove protiv raka tokom protekle decenije, kliničari-istraživači u bolnici Brigam i žene u Bostonu proširili su istraživanje koje je prethodno ispitalo rezultate programa, koji je kritikovan zbog korišćenja nižih regulatornih standarda od tradicionalnih odobrenja, za skupe lekovi neizvesne koristi .
„Iako ubrzano odobravanje može biti korisno, neki lekovi protiv raka na kraju ne pokazuju korist u produžavanju života pacijenata ili poboljšanju njihovog kvaliteta života“, pidemiolog Ian Liu i njegove kolege u svom objavljenom radu.
Između 2013. i 2023. godine, 59 lekova protiv raka dobilo je privremeno odobrenje putem ubrzanog puta odobrenja FDA, raspoređenih na 129 indikacija ili upotreba.
Među 46 indikacija za lekove koji su odobreni između 2013. i 2017. godine, rezultati potvrdnih ispitivanja su još uvek bili nerešeni za sedam lekova do sredine 2023. godine. U međuvremenu je povučeno 10 droga.
Ali 41 odsto – ili 19 od 46 lekova protiv raka koji su dobili ubrzano odobrenje u tom periodu – nije produžio život pacijenata ili poboljšao njihov kvalitet života, otkrili su istraživači.
Dodajte sedam tekućih ispitivanja za koja rezultati još nisu dostupni, i ta cifra raste na 57 procenata brzo praćenih lekova protiv raka koji ne pokazuju korist pet godina nakon odobrenja.
Međutim, postoje neki znaci da se sistem poboljšava. Brzi lekovi koji su se pokazali neefikasnim u narednim ispitivanjima povučeni su iz procesa odobravanja brže, za samo 3,6 godina u 2017. u odnosu na otprilike 10 godina u 2013.
Osim što farmaceutskim kompanijama treba više vremena da pokažu da su lekovi efikasni u obaveznim studijama nakon odobrenja, što znači da su ti lekovi dostupni godinama pre nego što kliničari – i njihovi pacijenti – mogu biti sigurni da ‘stand-in’ surogat markeri zaista odražavaju kliničku korist.
Istraživači su otkrili da se vreme koje je bilo potrebno da se lekovima koji se brzo traže da se dobije tradicionalno odobrenje ako pokažu koristi odugovlačilo tokom perioda studije: povećalo se sa 1,6 godina na 3,6 godina tokom trajanja studije.
Ovo je paralelno sa drugim istraživanjima koja pokazuju da kašnjenja u potvrdnim ispitivanjima mogu dovesti do toga da se neki lekovi koriste duže od jedne decenije bez potvrde da pomažu pacijentima da žive duže ili bolje.
Ovo nije jedini problem koji muči klinička istraživanja raka. Studija iz 2022. pokazala je da su podaci iz više od polovine od 300 revidiranih kliničkih ispitivanja iz poslednje decenije ostali nedostupni uprkos tim ispitivanjima koja podržavaju odobrenja lekova protiv raka. To znači da istraživači i kliničari ne mogu da pregledaju dokaze na kojima je FDA zasnivala svoje odluke.
Ali ubrzana odobrenja i dalje su na udaru kritike, posebno nakon odluke FDA iz 2021. da odobri adukanumab, antitelo za Alchajmerovu bolest koje je očistilo nakupine proteina povezane sa bolešću, ali nije usporilo kognitivni pad. Ove godine njegov proizvođač, Biogen, obustaviće proizvodnju adukanumaba, navodeći druge prioritete.
U junu 2022. američka vlada je usvojila zakonodavne reforme na putu ubrzanog odobravanja, za koje su istraživači rekli da su „odavno zakasnili”. Te promene će značiti da FDA može da zahteva da farmaceutske kompanije barem započnu potvrdna ispitivanja pre nego što daju ubrzana odobrenja, i da moraju da izveštavaju o napretku studija dva puta godišnje.
Vreme će pokazati kakav će uticaj imati te reforme.
Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.
