Novo istraživanje predstavljeno na ovogodišnjem ESCMID Globalnom kongresu (ranije ECCMID) u Barseloni, Španija (27–30. aprila) pronašlo je ubedljive dokaze da tuberkuloza (TB) može imati trajni uticaj na pluća pojedinaca koji su uspešno lečeni od bolest.
Preživeli od tuberkuloze imaju manja pluća sa užim disajnim putevima i sporijim protokom vazduha, pokazala je analiza podataka o desetinama hiljada pojedinaca iz celog sveta.
„Ova šteta bi mogla imati dubok uticaj na dugoročno zdravlje, smanjiti kvalitet života i uticati na sposobnost za rad i obavljanje svakodnevnih zadataka“, kaže glavni istraživač dr Šarenja Ratnakumar, sa St George’s, Univerzitet u Londonu, London, UK.
„I, sa sve većim brojem ljudi koji se uspešno leče od tuberkuloze, nalaz snažno ukazuje da je bolest pluća posle TB nedovoljno prepoznat globalni izazov.“
TB se može izlečiti antibioticima, a procenjuje se da je danas u svetu oko 155 miliona ljudi živo kao rezultat uspešne dijagnoze i lečenja bakterijske infekcije.
Međutim, iako je poslednjih decenija postignut značajan napredak u borbi protiv tuberkuloze, broj novih dijagnoza se povećao od pandemije COVID-19. Oko 7,5 miliona je dijagnostikovano širom sveta 2022. godine – najveći broj od početka praćenja 1995. godine i iznad osnovne linije pre COVID-a od 7,1 miliona 2019. godine, prema Globalnom izveštaju SZO o tuberkulozi za 2023.
Opterećenje je najveće u podsaharskoj Africi i jugoistočnoj Aziji, ali čak i zemlje sa niskom incidencom, poput Velike Britanije, vide porast dijagnoza. Prema privremenim podacima Agencije za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva, u Engleskoj je 2023. bilo 4.850 novih dijagnoza. Ovo je iznad nivoa pre COVID-a i predstavlja porast od više od 10% u odnosu na 2022., kada je bilo 4.380 dijagnoza.
Prethodna istraživanja su otkrila da će između 18% i >80% preživelih ostati sa oštećenjem pluća koje smanjuje njihov kvalitet života i očekivani životni vek, ali podaci o veličini i vrsti respiratornog oštećenja su oskudni. Da bi saznali više, dr Ratnakumar i kolege su izvršili sistematski pregled i meta-analizu postojećih istraživanja na ovu temu.
Baza podataka Medline, Embase i CINAHL pretražena je od 1/01/00 do 31/01/23 za studije koje su upoređivale funkciju pluća pojedinaca sa istorijom tuberkuloze sa onima zdravih kontrola.
Meta-analiza je uključila podatke o 75.631 pojedincu iz 15 studija sprovedenih u 17 zemalja sa različitim nivoima incidencije tuberkuloze i nivoa prihoda.
7.377 preživelih od tuberkuloze imali su prosečni raspon starosti od 11 do 65 godina. Mnoge studije su bile usmerene ka mlađoj populaciji (<50 godina) iz uglavnom zemalja sa niskim i srednjim prihodima.
U analizu su uključene četiri mere plućne funkcije: zapremina forsiranog izdisaja u 1 sekundi (FEV1, zapremina vazduha se može snažno izdahnuti u jednoj sekundi); forsirani vitalni kapacitet (FVC, zapremina vazduha koja se može silovito izdahnuti u jednom dahu); FEV1/FVC odnos; FVC kao procenat predviđene vrednosti (upoređuje zapreminu sa prosekom zdrave osobe istog uzrasta, pola i visine).
Studija je otkrila da su, u poređenju sa zdravim kontrolama, učesnici sa prethodnom TB imali značajno niže rezultate na sve četiri mere plućne funkcije, pri čemu je FEV1 bio više pogođen od FVC.
Dr Ratnakumar kaže: „FEV1 je bio 230 mililitara niži u poređenju sa zdravim kontrolama, a FVC je bio 140 mililitara niži. Smanjenje FEV1 od 100 mililitara se smatra klinički značajnim i povezano je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti.“
Rezultati u celini ukazuju na to da preživeli od TB imaju manja pluća (restriktivna bolest) i uže disajne puteve sa sporijim protokom vazduha (opstruktivna bolest). To znači da su udisaji koje uzimaju manji i da traju duže; disanje je manje efikasno i manje sposobno da odgovori na povećane potrebe za ventilacijom kao što je tokom vežbanja.
Analiza podataka iz pet studija pokazala je da preživeli od tuberkuloze imaju 65% veće šanse za opstrukciju protoka vazduha (AFO) od zdravih kontrola.
Rezultati sugerišu da TB može ostaviti trajan i rasprostranjen uticaj na pluća, posebno u pogledu strukture disajnih puteva. Ovaj vredan uvid može pomoći u vođenju strategija rehabilitacije i, dugoročno gledano, pomoći u razvoju novih terapija, kažu istraživači.
Dr Ratnakumar objašnjava: „Naši rezultati snažno ukazuju na to da je bolest pluća nakon tuberkuloze nedovoljno prepoznat globalni izazov—i onaj koji ima značajne implikacije na kliničku praksu i politiku.
„Fokus je do sada bio na lečenju akutne tuberkuloze, ali čak i kada je lečenje uspešno, pojedinci mogu da ostanu sa značajnim oštećenjem pluća.“
„Ovo može da izazove nedostatak daha koji može uticati na njihovu sposobnost da rade i obavljaju svakodnevni život i smanjuje kvalitet njihovog života.“
„Ovo nasleđe tuberkuloze je predugo zanemareno i od vitalnog je značaja da se prepozna.“
„Sa procenjenim 74 miliona spasenih života kroz lečenje tuberkuloze između 2000. i 2020. godine i sve dužim životnim vekom, postoji hitna potreba za preporukama zasnovanim na dokazima o dijagnozi, lečenju i lečenju posttuberkulozne bolesti pluća.“
„Naša studija takođe pruža ubedljive dokaze da bi dugotrajna nega osoba sa bolešću pluća nakon tuberkuloze trebalo da bude eksplicitna komponenta SZO strategije za kraj TB.“
