Istraživanje Zaječarske inicijative, koja se bavi unapređenjem građanskog obrazovanja u školama, ukazuje na postojanje nepoverenja mladih u institucije, osećaj zapostavljenosti i nezainteresovanost za društvena dešavanja. Rezultati istraživanja sugeriraju da bi se ovi trendovi mogli promeniti ukoliko bi građansko vaspitanje postalo obavezan predmet u nastavi.
Cilj uvođenja ovog predmeta je unapređenje sposobnosti i veština učenika, kao i razvoj vrednosti za odgovoran i angažovan život. Međutim, iskustva i utisci o kvalitetu nastave su različiti.
Neki od obrađenih tema u okviru građanskog vaspitanja uključuju emancipaciju žena, zaštitu prava građana i borbu protiv diskriminacije društvenih manjina. Međutim, postoje i sugestije za proširenje programa, kao što je više fokusa na izbornom pravu.
Iako se cilj građanskog vaspitanja sastoji u razvoju humane, tolerantne i empatične osobe koja poznaje svoja prava i odgovornosti, istraživanje je pokazalo nedostatak obuke za nastavnike, nedostatak kriterijuma za njihov izbor i neravnopravan status u odnosu na ostale predmete, što doprinosi nižem kvalitetu nastave.
Napori za unapređenje ovog aspekta obrazovanja su neophodni, s obzirom na očekivanja društva od mladih da se aktivno uključe u političke procese i život zajednice. Ipak, trenutni obrazovni sistem u Srbiji nudi samo izbornu mogućnost između građanskog vaspitanja i verske nastave, pri čemu samo trećina učenika bira građansko vaspitanje.
Ova studija takođe ističe da Srbija, kao jedina država u Evropi bez obaveznog građanskog obrazovanja za sve učenike, treba da preduzme korake ka unapređenju ovog segmenta obrazovanja kako bi se mladi bolje pripremili za aktivno učešće u društvu.
