U Hrvatskoj se u sredu 17. aprila održavaju parlamentarni izbori. Najveći favoriti su liste HDZ-a i SDP-a. Ipak, tokom ove kampanje nije u fokusu program stranaka, već međusobne optužbe premijera Andreja Plenkovića i predsednika Zorana Milanovića, koji je nameravao da se kandiduje za premijersko mesto ispred SDP-a. Sve to, kažu, analitičari potpuno je u drugi plan stavilo manje političke partije i sigurno će blago uticati na rezultat izbora.
Finiš je kampanje u Hrvatskoj, ali ni blizu njega nije otvoreni rat premijera Plenkovića i predsednika Milanovića, čiji je pokušaj kandidature sprečio Ustavni sud. U okršaj se uključio čak i HDZ-ov ministar Oleg Butković, koji o Milanoviću objavljuje na društvenim mrežama, poput videa sa kravom Milovom.
„Neće meni tebe niko uzet, ni Zoran ni njegov rođak, niko“, rekao je Butković
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović kaže da imate povremeno krave, Butkovića itd.. „To je sve kokošarenje i govedarenje, morate nekako kroz to proklizat“, kaže Milanović.
„Nek se on bavi Milovom“, poručuje Plenković.
Sukob njih dvojice, nekad trojice – osim što je u fokusu kampanje, uticao je i na rejting. U prvim predizbornim istraživanjima porasla je podrška SDP-u, na čijoj listi je nameravao da se kandiduje Milanović. HDZ, ipak, prednjači.
„Borba Milanovića sa premijerom Plenkovićem i potpredsednikom Butkovićem i drugima u političkom životu Hrvatske je centralna tema. Ona je na neki način izgurala manje partije iz kampanje, ali videćemo naravno šta će birači o tome reći. Čini mi se da je prvi talas podigao očekivanja tog levog polja ili biračkog tela SDP-a, ali do kraja ćemo videti da li će to zaista uticati“, rekao je Despot Kovačević sa Fakulteta političkih nauka
One na koje ne može da utiče su manjine, koje u hrvatskom parlamentu imaju zagarantovanih osam mandata, od čega Srbi tri. Tri su i liste koje se za njih bore. SDSS, od prvog učešća na izborima 2003, osvajala je sva Srbima namenjena mesta. Isto nameravaju da ponove, uz slogan „Hrvatska treba Srbe“.
„Želimo da ti mandati budu važna komponenta u političkom životu Hrvatske, a u interesu, a u skladu sa interesima Srba u Hrvatskoj. Želimo da nastavimo doprinositi tome da se životne okolnosti u sredinama gde žive Srbi nastave poboljšavati“, rekao je Milorad Pupovac iz Samostalne demokratske srpske stranke.
Osim slučaja Milanović, ovogodišnje izbore prati i slučaj – izbori u sredu. Iako po zakonu izborni dan mora da bude neradan, otvorena pitanja u Hrvatskoj su važi li to za sve i kako će uticati na izlaznost.
„Čini mi se da ne može da utiče na izborni dan u Hrvatskoj, jer će verovatno biti neradan dan, ali ono što možda može da utiče na birače u BiH tamo postoji jedna izborna jedinica, veliki broj birača je u inostranstvu. Primera radi vidimo da se broj birača smanjio za oko 150 hiljada, što je oko tri posto biračkog tela, ali se povećao broj birača u inostranstvu. Očigledno je to iseljenje iz Hrvatske utiče. Sad da li će odluka da u sredu budu izbori uticati na birače u inostranstvu to je otvoreno pitanje, ali svakako neće presudno uticati na rezultate“, kaže Kovačević.
Hrvatska je podeljena na 12 izbornih jedinica, na kojima pravo glasa ima nešto više od 3,7 miliona birača. NJihov broj, od poslednjih izbora smanjio se za oko 100 hiljada.
