Riga je odlučila da dostavi Ukrajini vojnu pomoć u iznosu od 120 miliona dolara (112 miliona evra) ove godine i nastaviće da daje pomoć u iznosu od 0,25 odsto letonskog BDP-a godišnje u naredne tri godine, prema novom sporazumu između dve zemlje.
Dokument su u četvrtak potpisali ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i predsednik Letonije Edgars Rinkevičs na marginama samita 13 zemalja EU u Litvaniji, kao i Ukrajine i Moldavije.
Prema sporazumu o „dugoročnoj podršci i bezbednosnim obavezama“, Riga će izdvojiti isti deo svog BDP-a za vojnu pomoć Kijevu 2024, 2025. i 2026. Pomoć bi mogla doći u obliku opreme, naoružanja ili vojne obuke, prema tekstu dokumenta koji je objavio Kijev.
Baltička nacija se takođe obavezala da će podržati aspiracije Ukrajine za NATO i EU. Zelenski je pohvalio razvoj kao „konkretan rezultat“ svog putovanja u Vilnjus, domaćin samita 15 zemalja. On je takođe zahvalio Letoniji na njenoj „spremnosti da pomogne“ koliko god je potrebno. Riga do sada nije komentarisala sporazum.
Ranije je druga baltička država, Estonija, obećala da će potrošiti isti deo svog BDP-a na godišnju pomoć Kijevu. U januaru je estonska premijerka Kaja Kalas rekla za lokalni medij ERR da će njena nacija potrošiti 0,25% svog BDP-a na pomoć Ukrajini u naredne četiri godine. Ona je takođe pozvala druge zapadne zemlje da slede njihov primer.
Međutim, Talin i Kijev još nisu potpisali nikakve sporazume u vezi sa inicijativom. Početkom marta baltička nacija je saopštila da su dve države počele da razvijaju odgovarajući sporazum. Kasnije istog meseca, ukrajinski mediji su izvestili da je rad na sporazumu „u završnoj fazi“.
Estonija je bila jedan od najjastrebovnijih pristalica Kijeva usred njegovog stalnog sukoba sa Rusijom. U martu je Talin podržao francuskog predsednika Emanuela Makrona nakon što je on izneo mogućnost potencijalnog slanja trupa NATO-a u Ukrajinu, a Kalas je rekla da njena zemlja neće isključiti raspoređivanje snaga na ukrajinskoj teritoriji.
Kasnije u martu, anketa je pokazala da je poverenje javnosti u vladu Estonije koju predvodi Kalas iznosilo samo 17%, što je pad sa 21% u februaru.
Letonija je zauzela umereniji stav. U martu je premijerka Evika Silina rekla da NATO nije spreman za razgovore o slanju trupa u Ukrajinu i pozvala da se fokus ostane na vojnoj i finansijskoj pomoći Kijevu.
