Evropski klimatski monitor saopštio je u utorak da je mart bio najtopliji u istoriji i deseti uzastopni mesec istorijskih vrućina, pri čemu je temperatura na površini mora takođe dostigla „šokantan“ novi maksimum.
To je najnovija crvena zastava u godini koju su već obeležili klimatski ekstremi i sve veće emisije gasova staklene bašte, što je podstaklo nove pozive za bržim merama za ograničavanje globalnog zagrevanja.
Svaki mesec od juna 2023. pobedio je svoju oznaku „najtoplijeg ikada“ – i mart 2024. nije bio izuzetak.
Kopernikova služba za klimatske promene (C3S) EU saopštila je da je mart globalno bio 1,68 stepeni Celzijusa topliji od prosečnog marta između 1850. i 1900. godine, referentnog perioda za predindustrijsku eru.
Martovski rekord je oboren samo za 0,1 °C, ali je širi trend bio alarmantniji, rekla je Samanta Berdžes, zamenica direktora C3S.
Ogromni delovi planete su u martu pretrpeli natprosečne temperature, od delova Afrike do Grenlanda, Južne Amerike i Antarktika.
To nije bio samo deseti uzastopni mesec koji je oborio sopstveni toplotni rekord, već je bio ograničen najtopliji 12-mesečni period u knjigama – 1,58 °C iznad predindustrijskog proseka.
To ne znači da je prekršena granica zagrevanja od 1,5 °C koju su dogovorili svetski lideri u Parizu 2015. godine – koja se meri decenijama, a ne pojedinačnim godinama.
Bez obzira na to, „realnost je da smo izuzetno bliski i da smo već na pozajmljenom vremenu“, rekao je Burgess za AFP.
UN-ov IPCC panel za klimu upozorio je da će se svet verovatno srušiti na 1,5 stepeni Celzijusa početkom 2030-ih.
Priča na moru nije bila ništa manje „šokantna“, rekao je Burgess, a novi rekord globalne temperature površine okeana postavljen u februaru ponovo je pomračio u martu.
„To je neverovatno neobično“, rekla je.
Okeani pokrivaju 70 procenata planete i održavali su površinu Zemlje prikladnom za život tako što su apsorbovali 90 procenata viška toplote proizvedene zagađenjem ugljenikom od ljudskih aktivnosti od početka industrijskog doba.
Topliji okeani znače više vlage u atmosferi – naučnici kažu da vazduh generalno može zadržati oko sedam posto više vodene pare za svaki porast temperature od 1 °C.
To dovodi do sve nestabilnijeg vremena, poput žestokih vetrova i jake kiše.
Rusija se suočava sa nekim od najgorih poplava u poslednjih nekoliko decenija, dok su delovi Australije, Brazila i Francuske doživeli izuzetno vlažan mart.
„Znamo što je toplija naša globalna atmosfera, što ćemo ekstremnije događaje imati, što će biti gori, to će biti intenzivniji“, rekao je Berdžes za AFP.
Kopernik je rekao da je ciklični klimatski obrazac El Nino, koji zagreva površinu mora u Tihom okeanu, što dovodi do toplijeg vremena na globalnom nivou, nastavio da slabi u martu.
Ali njegov „efekat zagrevanja“ sam po sebi nije objasnio dramatične skokove koji su bili svedoci ove prošle godine, a projekcije za naredne mesece i dalje ukazuju na iznadprosečne temperature, rekao je Berdžes.
Da li bi to moglo značiti da je ove godine oboreno više rekorda?
„Iako nastavljamo da vidimo toliko toplote u površinskom okeanu – pa i na temperaturama površine mora – mislim da je to vrlo verovatno“, rekao je Burgess.
Kopernikovi zapisi sežu do 1940. godine, ali drugi izvori klimatskih podataka kao što su ledena jezgra, prstenovi drveća i skeleti korala omogućavaju naučnicima da prošire svoje zaključke koristeći dokaze iz mnogo dublje prošlosti.
„Znamo da će period u kojem trenutno živimo verovatno biti najtopliji u poslednjih 100.000 godina“, rekao je Berdžes.
Dok klimatski rekordi opadaju, naučnici raspravljaju o tome da li je ekstremna vrućina viđena prošle godine bila u granicama onoga što je bilo prognozirano – ili je nešto više nepoznato.
„Da li je to fazna promena? Da li je klimatski sistem pokvaren? Još uvek ne razumemo zašto imamo ovu dodatnu toplotu 23/24. Možemo da objasnimo većinu toga, ali ne sve“, rekao je Berdžes.
Ono što se dogodilo bilo je „unutar okvira“ naučnih prognoza, „ali to je bila sama spoljna ivica omotača, a ne srednja vrednost ili medijana gde biste očekivali da će pasti“, dodala je ona.
Čovečanstvo, u međuvremenu, nastavlja da pumpa sve više emisija koje zagrevaju planete u atmosferu, iako naučnici kažu da treba da padnu za skoro polovinu ove decenije da bi ciljevi Pariza bili na dohvat ruke.
Nivoi ugljen-dioksida, metana i azot-oksida – tri glavna gasova staklene bašte izazvane ljudima – porasli su za još jednu godinu 2023. godine, saopštili su u petak naučnici iz američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu.
„Dok ne dođemo do neto nule, nastavićemo da viđamo porast temperature“, rekao je Berdžes.
