Povećano vreme sedenja od detinjstva povezano je sa značajnim povećanjem koncentracije insulina u krvi, a samim tim i rizikom od dijabetesa tipa 2, pokazalo je novo istraživanje.
Istraživanje, koje je sproveo Univerzitet Ekseter u saradnji sa Univerzitetom u Bristolu i Univerzitetom istočne Finske, takođe je otkrilo da lagana fizička aktivnost može da smanji rizik od viška insulina i insulinske rezistencije. Rad pod naslovom „Interaktivni efekti sedentarnog vremena, fizičke aktivnosti i masne mase na insulinsku rezistenciju u mladoj populaciji“ objavljen je u časopisu Journal of Clinical Endocrinologi and Metabolism.
Profesor Andrev Agbaje iz Centra za istraživanje zdravlja i vježbanja djece na Univerzitetu u Ekseteru rekao je: „Sedentarnost u detinjstvu je čudovište koje preti mladoj populaciji širom sveta, ne zahvaljujući preteranoj upotrebi ekrana. Sedentarnost treba prepoznati kao jedan od nezavisnih uzroka od viška insulina, gojaznosti masti, visokog nivoa lipida, upale i ukočenosti arterija.
„Tri do četiri sata lagane fizičke aktivnosti dnevno je kritično važno za borbu protiv sedentarnosti u detinjstvu. Dok čekamo ažuriranje trenutnih smernica za fizičku aktivnost Svetske zdravstvene organizacije, koje ne uključuju preporuku za laganu fizičku aktivnost, stručnjaci za javno zdravlje, kreatori zdravstvene politike , zdravstveni novinari, pedijatri i roditelji treba da podstiču decu da učestvuju u svakodnevnoj laganoj fizičkoj aktivnosti.“
Na osnovu podataka o deci iz 90-ih godina Univerziteta u Bristolu, studija je obuhvatila 792 dece koja su praćena od 11 do 24 godine. Na početku su provodili u proseku šest sati dnevno u sedentarnim aktivnostima, što se povećalo na devet sati dnevno tokom praćenja. Ovo povećanje vremena sedenja bilo je povezano sa kontinuirano višim nivoima insulina, posebno među gojaznim i gojaznim mladima, čiji se rizik od viška insulina povećao za 20%.
Nasuprot tome, povećanje i održavanje lagane fizičke aktivnosti od detinjstva smanjilo je rizik od viška insulina za 20%. Veća lagana fizička aktivnost je takođe povezana sa nižom rezistencijom na insulin. Učešće u umerenoj do intenzivnoj fizičkoj aktivnosti pokazalo je znake smanjenja insulina, ali u mnogo manjoj meri.
Raniji rezultati iz iste kohorte povezali su sedentarnost sa gojaznošću masti, dislipidemijom, upalom i preranim vaskularnim oštećenjem. Istraživači su takođe primetili začarani krug gojaznosti i pogoršanja insulinske rezistencije.
Laka fizička aktivnost se sada pojavljuje kao efikasan pristup preokretanju štetnog efekta sedentarnosti u detinjstvu. Međutim, ranije nije ispitivano da li dugotrajno izlaganje laganoj fizičkoj aktivnosti iz detinjstva smanjuje višak glukoze, insulina i insulinsku rezistenciju. To je zato što je samo nekoliko studija više puta merilo sedentarnost, laganu fizičku aktivnost i insulin u velikoj populaciji zdrave omladine.
Trenutna studija je najveća i najduža praćena akcelerometrom merena ponašanje pokreta i studija glukoze, insulina i insulinske rezistencije na svetu. Učesnici su nosili uređaje sa akcelerometrom na struku u dobi od 11, 15 i 24 godine četiri do sedam dana i imali su merenja glukoze i insulina natašte u dobi od 15, 17 i 24 godine.
Njihovi uzorci krvi natašte su takođe više puta mereni na holesterol lipoproteina visoke gustine, holesterol lipoproteina niske gustine, trigliceride i C-reaktivni protein visoke osetljivosti. U analizama su kontrolisani krvni pritisak, broj otkucaja srca, pušački status, socio-ekonomski status i porodična istorija kardiovaskularnih bolesti.