Raznolikost simbiotskih mikroba u borovnicama razlikuje se između južne i severne Finske, prema novoj studiji objavljenoj u Environmental Microbiome.
„Studija sugeriše da klimatske promene i intenzivne šumarske prakse mogu promeniti raznolikost simbiotskih mikroba u plodovima borovnice, što zauzvrat može uticati, na primer, na ukus ili rok trajanja plodova“, kaže profesorka Univerziteta u Ouluu Ana Marija Pirttila.
Borovnica, ili evropska borovnica (Vaccinium mirtillus L.) je jedna od ekonomski najznačajnijih šumskih bobica u severnoj Evropi, a u poslednje vreme su bobičasto voće predmet sve više istraživanja. Međutim, saznanja o mikrobima koji žive u voću, a posebno u bobicama, još su u povojima.
„Simbiotski mikrobi mogu igrati važnu ulogu u formiranju jedinjenja koja promovišu zdravlje u bobicama. Konkretno, akumulacija simbiotskih mikroba u bobicama i faktori koji određuju njihovu raznolikost su slabo shvaćeni“, kaže Kaisa Lehosmaa, postdoktorski istraživač na Univerzitet u Ouluu.
Prema studiji, nekoliko faktora, kao što su vremenski uslovi tokom vegetacije, utiču i na mikrobnu raznolikost i na strukturu zajednice. Klimatske promene stoga mogu imati višestruke efekte na koegzistenciju šumskog voća i njihovih mikroba. Sadašnja istraživanja simbiotskih mikroba posebno su se fokusirala na gljivične endofite.
Studija je istraživala uticaj klimatskih regiona i njihovih vremenskih uslova (temperatura, padavine) tokom vegetacije i svojstva zemljišta (pH, hranljive materije) na endofitske zajednice borovnice u južnoj i severnoj Finskoj.
Ukratko, istraživači zaključuju da raznolikost i kompoziciona struktura endofita ploda borovnice prate slične obrasce kao i oni koji se generalno primećuju u listovima biljaka. Oblikuju ih različiti faktori životne sredine, kao što su klima i raznovrsnost okolne šumske vegetacije, a ove promene utiču na simbiotske mikrobe i u borovnici.
U svojoj nedavnoj studiji, Phuong Nguien, doktorant na Univerzitetu u Ouluu, Kaisa Lehosmaa i Anna Maria Pirttila i njihove kolege pokazuju da se obilje rodova Venturia, Cladosporium i Podosphaera razlikuje u borovnicama iz južne i severne Finske. Konkretno, Venturia je uobičajena u severnoj Finskoj, dok je Cladosporium tipičan u južnoj Finskoj.