Mnoge psihijatrijske bolesti su povezane sa stresom. Negativna iskustva u detinjstvu često mogu uticati na to kako se nosimo sa stresom kasnije u životu. Ali koji biološki procesi su uključeni? Studija koja je nedavno objavljena u časopisu Biological Psychiatry, koju su sproveli istraživači sa Centralnog instituta za mentalno zdravlje (CIMH) u Manhajmu, baca više svetla na ovo.
„Dublje razumevanje ovih bioloških procesa ima značajan potencijal za poboljšanje ranog otkrivanja psihijatrijskih bolesti i njihove prevencije“, kaže prof. dr Hajke Tost, šef radne grupe za sistemske neuronauke u psihijatriji (SNiP) pri CIMH u Manhajmu.
Istraživači sa CIMH-a su istraživali efekte gena FKBP5 na ponašanje i strukturu mozga 395 zdravih ispitanika. Uzeti su uzorci krvi, skeneri magnetnom rezonancom (MRI), a učesnici su odgovarali na pitanja o svojim mislima i osećanjima na studijskom pametnom telefonu (Ecological Momentari Assessment) tokom perioda od sedam dana.
„U uzorcima krvi prvo smo utvrdili metilaciju DNK gena FKBP5. FKBP5 igra važnu ulogu u molekularnoj regulaciji stresa i povezan je sa razvojem bolesti povezanih sa stresom kao što su depresija ili posttraumatski stresni poremećaj“, objašnjava Thomas L. Kremer, naučni saradnik u radnoj grupi SNiP i glavni autor studije. Metilacija DNK je regulatorni proces koji kontroliše aktivnost gena.
To nije genetska mutacija, već modifikacija genetskog materijala koja može biti izmenjena uticajima okoline i utiče na njegovo prevođenje u proteine.
„Naši ključni nalazi pokazuju da je izmenjena metilacija FKBP5 na neurobiološkom nivou povezana sa promenama zapremine mozga u prefrontalnom korteksu“, kaže Kremer. Studija je takođe otkrila da je funkcionalna promena u prefrontalnom korteksu povezana sa strukturom dublje u mozgu, amigdalom, i da su ljudi koji su imali manji regulatorni uticaj prefrontalnog korteksa na amigdalu snažnije reagovali na svakodnevni stres.
„Ovi nalazi su važan korak ka razumevanju biološke osnove obrade stresa i psihijatrijskih poremećaja“, kaže dr Urs Braun, šef istraživačke grupe za kompleksne sisteme u psihijatriji u CIMH-u. „Dugoročni cilj je korišćenje ovog neurobiološkog razumevanja za razvoj inovativnih pristupa personalizovanom lečenju psihijatrijskih pacijenata.
