Dve trećine učenika definiše svoje zdravlje kao odlično, a većina adolescenata zadovoljna je svojim životom, ocenjujući ga prosečnom ocenom 8,3 – to su rezultati međunarodnog istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta, koje je sproveo Institut „Batut“ po metodologiji SZO, a podržala ministarstva zdravlja i prosvete.
Na niz zdravstvenih pitanja odgovaralo je oko 4.000 učenika iz 101 osnovne i srednje škole. Ocena stručnjaka – zdravstveno ponašanje, informisanje i znanje školske dece je na prilično zavidnom nivou. Ipak, ima i ono što nije.
Direktorka Instituta „Batut“ dr Verica Jovanović ističe da je samo 30 odsto ispitanih fizički aktivno u meri u kojoj bi trebalo da budu.
„Dakle, jedna od mera je unapređenje fizičke aktivnosti, kako u školama, tako i u vanškolskim aktivnostima“, navodi Jovanovićeva.
„Kada je u pitanju korišćenje običnih i elektronskih cigareta, i mera koje bi trebalo primeniti, na nivou celokupne zajednice će svakako uticati na školsku decu i u svakom slučaju u tom pravcu bi trebalo raditi“, poručuje direktorka „Batuta“.
Dr Jelena Gudelj Rakić iz Instituta navodi da svaki 11. učenik, što je oko devet odsto školske dece u Srbiji, na društvenim mrežama dnevno provodi sedam ili više sati.
„Više od 50 odsto dece tokom čitavog dana je u stalnom kontaktu sa svojim bliskim drugovima i drugaricama korišćenjem elektronskih uređaja“, naglasila je dr Gudelj Rakić.
Digitalno nasilje je u porastu u 44 zemlje obuhvaćene istraživanjem, među kojima je i Srbija.
Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji (SZO) d r Fabio Skano kaže da je kod dečaka češće fizičko nasilje, a kod devojčica digitalno.
„Ovo je tipičan primer kako možemo da koristimo nauku da bismo definisali vrstu intervencije i uticali na krivu digitalnog ili fizičkog nasilja među mladima“, ukazuje Skano.
Istraživanje je pokazalo da dve trećine učenika živi sa oba roditelja, a najveći broj dece otvoreno razgovara s njima. Isto toliko učenika navelo je da se oseća opterećeno školskim obavezama.
Mladi su zadovoljni podrškom nastavnika, ali i svojih vršnjaka, dok je kod svakog petog učenika pandemija virusa korona negativno uticala na mentalno zdravlje, ukazuju rezultati izveštaja.
Jelena Janković iz Ministarstva zdravlja smatra da su u Ministarstvu, p odstaknuti tragičnim događajima u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i Duboni i Malom Orašju iz maja 2023. godine, shvatili da hitno treba reagovati i unaprediti sve kapacitete u vezi sa mentalnim zdravljem mladih.
„Mi smo u prvom delu programa počeli da obučavamo lekare, na primarnom nivou zdravstvene zaštite, pre svega pedijatara, čiji će zadatak biti da rano prepoznaju probleme sa mentalnim zdravljem dece i mladih, i da reaguju“, objašnjava Jankovićeva.
Edukacija je neophodna, između ostalog i da bi se smanjila gojaznost – oko tri odsto učenika je gojazno, a skoro 16 odsto ima prekomernu telesnu težinu.
Ono što ohrabruje, dve trećine učenika pere zube više puta dnevno.
