Evropska agencija za klimu saopštila je da je temperatura površine okeana dostigla novi rekord, dodatno povećavajući rizik od ekstremnih vremenskih uslova širom sveta. Ovo saopštenje dolazi nakon što je svet upravo doživeo najtopliji mart u istoriji, obeležavajući deseti uzastopni mesec rekordnih temperatura, saopštila je služba Evropske unije za klimatske promene Kopernikus (C3S).
Prosečna temperatura u martu iznosila je 14,14 stepeni Celzijusa, nadmašivši prethodni rekord iz 2016. godine za desetinku stepena. Pored toga, mart je bio 1,68 stepeni Celzijusa topliji od predindustrijskog proseka (1850-1900). Tokom ovog meseca ogromni delovi planete zabeležili su natprosečne temperature, što dodatno ukazuje na zabrinjavajući trend globalnog zagrevanja.
Osim što je oboren rekord za najtopliji mart, to je bio i najtopliji 12-mesečni period u istoriji, sa temperaturama za 1,58 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka. Glavni uzrok ovog zagrevanja su emisije gasova staklene bašte izazvane ljudskom aktivnošću, ističe C3S. Zamenica direktora C3S Samantha Burgess rekla je da ovi zapisi pokazuju brze i zabrinjavajuće promene u klimi.
Iako temperatura još nije prešla granicu od 1,5 stepeni Celzijusa, koju su 2015. godine u Parizu dogovorili svetski lideri, Berdžis ističe da smo veoma blizu toga i da je vreme da se hitno deluje. Okeani igraju ključnu ulogu u održavanju Zemljine klime tako što apsorbuju višak toplote iz atmosfere.
Međutim, toplija mora dovode do povećane vlage u atmosferi, što dovodi do ekstremnijih vremenskih pojava kao što su jaki vetrovi i jaka kiša. Pored toga, toplija mora povećavaju rizik od masovnog izbeljivanja korala, što predstavlja ozbiljnu pretnju za morski ekosistem.
Naučnici naglašavaju da je hitno potrebna akcija da se zaustavi dalje zagrevanje planete, uključujući zaustavljanje sagorevanja fosilnih goriva, zaustavljanje krčenja šuma i promovisanje održive poljoprivrede.
