Usmeravanje pažnje na mobilni telefon umesto na partnera ne samo da zaoštrava vaš odnos – to utiče i na kreativnost žena na radnom mestu, upozoravaju istraživači sa Univerziteta Bat, Aston i IESE Business School.
Studija baca svetlo na negativne efekte ‘fabinga’, ideje da se neko odbaci u korist vašeg telefona, koji je poznat po svom štetnom uticaju na odnose i mentalno blagostanje. Sada, studija radnih parova u SAD ukazuje na posledice i na radnom mestu, ali samo za ženskog partnera.
„Korišćenje telefona narušava vezu između parova i ometa njihovu sposobnost da razgovaraju i rešavaju stresove i brige koje im se vrte po glavi“, rekao je profesor Jasin Rofčanin iz istraživačkog centra za budućnost rada Univerziteta u Batu.
„Interakcije podrške kod kuće imaju pozitivan unakrsni efekat na partnere, povećavajući njihovu kreativnost na radnom mestu. Međutim, ova spirala podrške se gubi kada su pojedinci zaokupljeni pomeranjem telefona, propuštajući ove vredne trenutke veze.“
Analiza dnevnika koji obuhvata 15 radnih dana od 65 heteroseksualnih parova sa punim radnim vremenom, dualnog prihoda i dece u SAD, otkriva da upotreba telefona remeti društvenu interakciju i da parovi podrške jedni drugima pružaju ravnotežu između posla i porodičnih obaveza.
Prethodno istraživanje iz slične postavke studije pokazuje da se interakcije podrške sa saradnicima proširuju na kućno okruženje, od koristi partnerima u ljubavnim odnosima i doprinose poboljšanoj kreativnosti na radnom mestu.
Međutim, efekat deluje samo za žene. Istraživači kažu da su žene veštije u prevođenju ove podrške u kreativnost na radnom mestu, verovatno zato što očekivanja od žena da usklađuju kuću i posao ih guraju da nastave sa mrežama podrške i traže politiku rada prilagođenu porodici.
Istraživači kažu da spirala podrške omogućava ženama da budu snalažljivije na poslu — da se uključe u proaktivno „otvaranje posla“ koje povećava zadovoljstvo poslom, kao što je traženje novih izazova, izgradnja jačih odnosa sa kolegama i biranje pozitivne perspektive o svom poslu. uloge, što sve doprinosi poboljšanoj kreativnosti na poslu.
„Ovi nalazi u vezi sa fabingom imaju posebnu važnost u postpandemijskoj eri, gde su hibridni radni aranžmani postali sve prisutniji“, rekao je profesor Rofčanin. „Dok se organizacije kreću ovim novim pejzažom, ključno je razmotriti uticaj dinamike doma na produktivnost i dobrobit zaposlenih.
Istraživači se nadaju da će rezultati doprineti razmišljanju poslodavaca o granicama oko korišćenja tehnologije za rad van radnog vremena i da će naglasiti važnost politika koje podržavaju ravnotežu između posla i porodice, kao što je fleksibilan raspored rada.
Dr Siki Vang iz Aston Business School je rekao: „U negovanju okruženja koje podržava posao i porodica, bliska saradnja između menadžera ljudskih resursa i supervizora u prvoj liniji zaposlenih je neophodna. Poslodavci mogu imati koristi od programa obuke supervizora posla i porodice koji naglašavaju komunikaciju i ograničavaju tehnologiju upotreba, posebno u radne svrhe.“
