Teoretičari zavere su loše ocenjeni u popularnoj kulturi, ali istraživanja su pokazala da većina Amerikanaca veruje u neku vrstu teorija zavere. Zašto onda, ako većina nas veruje u zavere, uopšteno smatramo teoretičarima zavere ludima?
Novo istraživanje sa Univerziteta Ilinois u Čikagu pokazalo je da je to zato što ljudi prilično loše identifikuju šta jeste ili nije teorija zavere kada je to nešto u šta veruju. Nalaz je bio istinit bez obzira da li su se ljudi sami identifikovali kao liberalni ili konzervativni. „Slepilo zavere“ postalo je manje izraženo kada su učesnici studije uzeli više vremena da razmotre da li je nešto teorija zavere i kada su dobili definiciju teorija zavere da razmotre. Istraživanje je objavljeno u PLoS ONE.
„Mnogi ljudi veruju u ove stvari, ali im jednostavno ne pada na pamet da su možda teorija zavere“, rekao je JP Prims, gostujući predavač psihologije na UIC-u i autor studije. Na kraju krajeva, teorije zavere nisu uvek lažne – pomislite na Votergejta. Zaista, Prims je pronašao put do ovog istraživanja nakon što je shvatio da veruje u teoriju zavere: da naftne i gasne kompanije namerno kriju informacije o klimatskim promenama.
Prims je pokazao da su ljudi bili loši u označavanju svojih uverenja kao teorija zavere u dve studije, svaka sa otprilike 250 onlajn učesnika.
Prva studija je od učesnika tražila da pročitaju sažetke novinskih članaka, od kojih je polovina došla iz mejnstrim medija koji nisu sadržali zavere, a polovina sa sajtova sa vestima o zaverama koji jesu. Druga studija je bila slična, ali je koristila izjave koje su uključivale ili nisu uključivale zaveru, za razliku od stvarnih članaka. Primeri zavere uključuju da farmaceutske kompanije guraju državne vlade da zahtevaju vakcinaciju ili da 5G bežične mreže predstavljaju rizik po zdravlje.
Učesnici su zatim ocenili koliko su smatrali da je članak ili izjava istinita i da li sadrži zaveru. U obe studije, što je učesnik više verovao članku ili izjavi o zaveri, to su imali više poteškoća da ih prepoznaju kao zaveru. Učesnici su takođe imali manje šanse da pravilno identifikuju teorije zavere kada su brzo doneli odluku.
Druga studija je uključivala dodatni element. Polovina učesnika je na samom početku dobila definiciju teorija zavere. Uključuje tri elementa: grupa moćnih ljudi zajedno radi na ostvarenju cilja, pokušavaju da taj posao zadrže u tajnosti i deluju na račun drugih. Ostali učesnici nisu dobili ovu definiciju unapred. Ipak, svi učesnici su dobili kontrolnu listu ove tri stavke kada su razmatrali da li svaka izjava sadrži zaveru. Oni kojima je izričito rečeno da je ovo definicija teorije zavere verovatnije će tačno identifikovati zavere, otkrio je Prims.
Važno je da u ovoj drugoj studiji, identifikovanje nečega kao teorije zavere nije smanjilo verovatnoću da ljudi u to poveruju. Ovo otkriće je važno za one koji veruju da će razotkrivanje teorija zavere podstaći ljude da promene svoja uverenja – divljenja vredna potraga s obzirom da su mnoge teorije zavere lažne i potencijalno opasne.
Umesto toga, cilj bi možda trebalo da bude da ljudi postanu svesniji da nisu sami u svom verovanju u teorije zavere, rekao je Prims.
„To što su vaša uverenja označena kao teorije zavere može biti veoma otuđujuća“, rekli su. „Priznajući da je ovo mnogo češće nego što mislimo, moglo bi se pozabaviti nekim od te izolacije i tim osećanjima nepovezanosti sa društvom.“
