Kroz analizu velikih razmera, istraživači sa Holandskog instituta za neuronauku otkrili su načine na koje sporazumni dodir može imati koristi za fizičko i mentalno blagostanje osobe.
Možda ćete prepoznati utešan osećaj kada vas neko zagrli na kraju stresnog dana ili pogladi po ramenu kada se osećate potišteno. Ali ostaje pitanje: može li dodir zaista pomoći da se osećate bolje, i da li je važno od koga je ili kako vas dodiruju?
Da bi istražili ova pitanja, istraživači iz laboratorije socijalnog mozga na Holandskom institutu za neuronauku i Univerzitetske bolnice u Esenu sproveli su opsežnu analizu studija koje istražuju intervencije dodira.
Da li dodir zaista poboljšava nečije blagostanje? Lako je postaviti pitanje, ali je komplikovanije odgovoriti. Pojedinačne studije se često fokusiraju samo na specifične slučajeve i mogu biti u suprotnosti jedna s drugom. Kombinovanje svih ovih studija zajedno za analizu velikih razmera nudi jasniji odgovor: da, dodir značajno poboljšava i fizičko i mentalno blagostanje, na primer, putem smanjenja bola, anksioznosti, depresije i stresa kod odraslih.
Ali u stvari, oni sa fizičkim ili mentalnim zdravstvenim problemima (i stoga im je najviše potrebna podrška) imaju čak i više koristi od dodira nego zdravi odrasli. „Ovo je posebno relevantno s obzirom na to koliko se često zanemaruju intervencije na dodir“, dodaje Packheiser, prvi autor.
„Ključno pitanje naše studije je da iskoristimo stotine pojedinačnih studija da bismo identifikovali koji tip dodira najbolje funkcioniše“, dodaje profesor Kejzers, direktor Laboratorije za socijalni mozak. „Šta ako nemate prijatelja ili partnera u blizini da vas zagrli? Da li bi dodir stranca ili čak mašina takođe pomogao? I koliko često? Studija jasno pokazuje da dodir zaista može da se optimizuje, ali najvažniji faktori nisu nužno oni za koje sumnjamo.“
Zanimljivo je da osoba koja vas dodiruje, kako vas dodiruje i trajanje njenog dodira ne pravi razliku u smislu uticaja. Dugotrajna masaža od strane terapeuta bi, stoga, mogla biti jednako efikasna kao i brzi zagrljaj koji nudi prijatelj. To je sve dok se ne razmotri učestalost intervencije. Što se češće nudi intervencija dodirom, to je veći uticaj. Brzi zagrljaj bi, stoga, mogao da bude još efektniji od masaže ako se nudi češće.
Ljudski ili neljudski dodir?
Sledeće pitanje je bilo da li intervencija dodirom uopšte treba da bude ljudska. Kako se ispostavilo, intervencije na objektima ili robotima mogu biti podjednako efikasne u poboljšanju fizičkog blagostanja. „Postoji mnogo ljudi kojima su potrebna poboljšanja dobrobiti, možda zato što su usamljeni, ali i zato što ih klinička stanja mogu prouzrokovati. Ovi rezultati pokazuju da robot na dodir ili čak jednostavno ćebe ima potencijal da pomogne tim ljudima “, objašnjava poslednji autor Frederik Mišon.
Međutim, prednosti robotskih i objektnih intervencija su manje efikasne za mentalno blagostanje. Poremećaji mentalnog zdravlja kao što su anksioznost ili depresija mogu, na kraju krajeva, zahtevati ljudski dodir, „što možda ukazuje na važnost emocionalne komponente povezane sa dodirom“, ističe Mišon.
Dok su istraživači bili podjednako radoznali o kontaktu između ljudi i životinja, studije koje istražuju ovo pitanje još uvek nedostaju. „Bilo bi korisno videti da li dodir životinje ili kućnog ljubimca može da poboljša blagostanje, i obrnuto, da li i oni imaju koristi od toga, ali nažalost, jednostavno nema dovoljno studija, ili pravilno kontrolisanih, da bismo nacrtali bilo kakvu opštu zaključke o ovim temama“, pojašnjava Mišon.
Kada je tim istražio uticaj dodira na novorođenčad, otkrili su da su i novorođenčad imala značajne koristi od dodira. Međutim, osoba koja je sprovodila intervenciju dodirom bila je važnija: koristi od dodira su veće kada ih radi roditelj umesto zdravstvenog radnika.
„Ovaj nalaz bi mogao biti uticajan“, dodaje Packheiser. „Stope smrtnosti usled prevremenog porođaja su visoke u nekim zemljama, a saznanje da beba ima više koristi od dodira sopstvenog roditelja nudi još jedan lako izvodljiv oblik podrške bebinom zdravlju“.
Zbog nedostatka studija, bilo je teško donositi zaključke o deci i tinejdžerima. „Velike studije poput ove nam pomažu da izvučemo opštije zaključke, ali nam takođe pomažu da identifikujemo gde istraživanja nedostaju“, objašnjava Mišon.
„Nadamo se da naši nalazi mogu usmjeriti buduća istraživanja za istraživanje manje poznatih pitanja. Ovo uključuje dodir sa životinjama, ali i dodir u različitim godinama, iu specifičnim kliničkim okruženjima kao što su autistični pacijenti, još jedna kategorija koja nije opširno istražena.“
Studija je objavljena u časopisu Prirodno ljudsko ponašanje.
