Per-i poli-fluoroalkil supstance—obično poznate kao PFAS—su grupa od preko 14.000 hemikalija koje je napravio čovek i koje su popularne od 1950-ih zbog svojih raznovrsnih veština u otpornosti na toplotu, vodu, masnoću i mrlje.
Obično se nalaze u proizvodima za domaćinstvo kao što su nelepljive tiganje, odeća, kozmetika, insekticidi i ambalaža za hranu, kao i u specijalnim industrijskim proizvodima, poput pene za gašenje požara.
Ali uprkos njihovom širokom skupu veština, hemikalije imaju mračnu stranu: poznate su kao „hemikalije zauvek“ jer kada dođu u okolinu – ili u naše telo – ne degradiraju dalje.
PFAS su povezani sa ekološkim i zdravstvenim problemima, uključujući neke vrste raka, ali mnogo toga ostaje nepoznato o pravim razmerama i potencijalnim uticajima problema – uključujući i koliko je u našem vodosnabdevanju.
Nova međunarodna studija koju je vodio UNSV, objavljena u Nature Geoscience, procijenila je nivoe kontaminacije PFAS-om u površinskim i podzemnim vodama širom svijeta.
Otkriveno je da veliki deo naše globalne izvorne vode premašuje PFAS bezbedne granice za piće.
„Mnoge od naših izvorišnih voda su iznad regulatornih granica PFAS“, kaže stariji autor studije, profesor inženjeringa UNSV Denis O’Carroll.
„Već smo znali da je PFAS sveprisutan u životnoj sredini, ali sam bio iznenađen kada sam otkrio veliki deo izvorskih voda koji su iznad savetodavnih preporuka za vodu za piće“, kaže on. „Govorimo o iznad 5%, a u nekim slučajevima ide i preko 50%.
Istraživački tim je spojio PFAS merenja iz izvora širom sveta, uključujući vladine izveštaje, baze podataka i recenziranu literaturu. Ukupno su prikupili više od 45.000 tačaka podataka, koji se protežu na otprilike 20 godina.
To je prva studija koja je kvantifikovala ekološki teret PFAS-a na globalnom nivou.
Studija je takođe otkrila visoke koncentracije PFAS u Australiji, sa mnogim lokacijama iznad preporučenih nivoa vode za piće. Ovo je obično bilo u oblastima u kojima se pena za gašenje požara koristila u prošlosti, poput vojnih institucija i objekata za vatrogasnu obuku.
Profesor O’Kerol naglašava da se ovi tragovi PFAS nalaze u izvorskoj vodi, kao što su brane, a ne u samoj vodi za piće — voda za piće prolazi kroz postrojenja za prečišćavanje, od kojih su neki dizajnirani da smanje količinu hemikalija kao što je PFAS u našoj vodi pre nego što izađe iz slavine.
Ali neki dobavljači vode – na primer, Sidnejska voda – ne mere rutinski širok spektar PFAS potencijalnih u našoj vodi za piće, kaže prof. O’Kerol.
„Voda za piće je uglavnom bezbedna i ne oklevam da je pijem“, kaže on. „Takođe ne sugerišem da je flaširana voda bolja, jer to ne znači da su radili nešto drugačije od onoga što izlazi iz česme.
„Ali svakako mislim da je praćenje nivoa PFAS-a i omogućavanje lako dostupnih podataka vredno truda.“
Većina ljudi u Australiji – i na mnogim mestima širom sveta – verovatno će imati nizak nivo PFAS u svojim telima.
Ali potencijalni zdravstveni rizici od PFAS hemikalija su slabo shvaćeni i nisu univerzalno usaglašeni.
Prema ekspertskom zdravstvenom panelu australijske vlade, nema dokaza da PFAS predstavlja klinički značajnu štetu ljudskom zdravlju—iako dalje, vrhovi tela u SAD i Evropi sugerišu da je PFAS povezan sa negativnim zdravstvenim ishodima, kao što je niži rađanje težina kod beba, viši nivo holesterola, smanjena funkcija bubrega, bolest štitne žlezde, izmenjen nivo polnih hormona, smanjen odgovor na vakcinu i rak jetre, bubrega i testisa.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2023. proglasila PFOA, vrstu PFAS, kancerogenom za ljude prve kategorije.
Iako je PFAS povezan sa mnogim od ovih zdravstvenih ishoda, nije se nužno pokazalo da ih uzrokuju – ali s obzirom na potencijalne rizike i „zauvek“ prirodu ovih hemikalija, mnoga regulatorna tela su pooštrila upotrebu PFAS i uvela ograničenja bezbedne vode za piće iz predostrožnosti.
„Dva oblika PFAS su prvobitno izazvala zabrinutost pre oko 20 godina: PFOS i PFOA“, kaže prof. O’Kerol.
„Ove hemikalije su regulisane u različitoj meri širom sveta. U SAD, predložena ograničenja za PFOS i PFOA za vodu za piće su četiri nanograma po litru.“
Treći PFAS je takođe regulisan u Australiji, pod nazivom PFHkS. Ovde je zbir PFOS i PFHkS ograničen na 70 nanograma po litru – znatno iznad četiri nanograma po litru kombinovanog ograničenja PFOS i PFOA u SAD.
Ali naši prihvatljivi nivoi PFOA u vodi za piće su još veći.
„PFOA je, s druge strane, regulisana u Australiji na 560 nanograma po litru, što je dva reda veličine više nego u SAD“, kaže prof. O’Kerol.
Dok se ograničenja u Australiji čine opuštenijima u poređenju sa SAD, preporučene smernice za vodu za piće u obe zemlje blede u poređenju sa kanadskim: ovde, umesto da ograničava samo dva ili tri oblika PFAS u vodi za piće, Kanada zbraja zbir svih 14.000 PFAS i ograničenja ukupan broj do 30 nanograma po litru.
Studija je otkrila da je 69% globalnih uzoraka podzemne vode bez poznatog izvora kontaminacije premašilo kriterijume zdravstvene Kanade za sigurnu vodu za piće, dok je 32% istih uzoraka premašilo predloženi indeks opasnosti za vodu za piće u SAD.
„Postoji debata o tome na kom nivou PFAS treba da bude regulisan“, kaže prof. O’Kerol. „Australija ima mnogo veće granice od SAD, ali pitanje je zašto.
„Oba zdravstvena tela bi imala različita obrazloženja za to, a ovde nema stvarno snažnog konsenzusa.
Studija sugeriše da bi stvarno zagađenje PFAS-om u globalnim vodnim resursima moglo biti veće nego što se pretpostavlja.
Ovo je delimično zbog toga što samo pratimo i regulišemo ograničen broj od 14.000 PFAS koji postoje, a takođe i zato što su nivoi PFAS u potrošačkim proizvodima viši od očekivanog.
„Postoji zaista nepoznata količina PFAS koju ne merimo u okruženju“, kaže prof. O’Kerol. „Komercijalni proizvodi poput odeće i ambalaže za hranu imaju mnogo više PFAS-a u sebi nego što pretpostavljamo.
„To znači da verovatno potcenjujemo ekološki teret koji predstavlja PFAS.“
Profesor O’Kerol i njegov tim sada pokušavaju da razviju svoje istraživanje kvantifikovanjem ovih nivoa PFAS iz komercijalnih proizvoda u okruženju.
Oni takođe rade na razvoju tehnologija koje mogu da degradiraju PFAS u sistemima vode za piće i gledaju na razvoj modela predviđanja koji određuju gde će PFAS ići u okruženju.
„Deo ovoga je otkrivanje kako će se PFAS povezati sa različitim delovima životne sredine i našim telima – proteinima, na primer“, kaže prof. O’Kerol.
Ove studije će biti u toku u naredne dve godine i imaju za cilj da budu završene do 2026. godine.
U međuvremenu, profesor O’Kerol kaže da i proizvođači i potrošači moraju da budu pažljivi i da obave dužnu pažnju kada koriste proizvode koji sadrže PFAS.
„Mi proizvodimo i distribuiramo mnogo hemikalija bez pune procene njihovog potencijalnog uticaja na zdravlje“, kaže on.
„Trebalo bi razumno koristiti neke od ovih hemikalija. Samo zato što su dostupne, ne znači da ih trebamo koristiti.“
