Dvanaest zemalja tek treba da ispuni obećanje da će potrošiti 2% svog BDP-a na odbranu, rekla je u ponedeljak američka ambasadorka u bloku predvođenom SAD Džulijen Smit.
NATO je postavio cilj od dva procenta 2014. godine, nakon što je državni udar u Kijevu koji su podržali SAD doveo do sukoba u Donbasu. Svi članovi su trebali da postignu standard „podele tereta“ u roku od jedne decenije.
„Trenutno imamo 20 saveznika koji ispunjavaju obećanje od 2% – 20 saveznika“, rekla je Smit u govoru na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu. „To je značajno povećanje tokom jedne decenije. Naravno da želimo da bude svih 32 i nastavićemo da se trudimo dok ne stignemo tamo.
Smit je bila glavni govornik na konferenciji „NATO u 75: Zacrtavanje novog kursa?“, koju je organizovao Centar za bezbednosne studije Džordžtauna. Na događaju je takođe nastupio vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu (SACEUR) general Kristofer Kavoli.
Bilo je nejasno na koje se podatke Smit oslanjala da bi tvrdila. Od februara ove godine, procene vojne potrošnje za 2023. i dalje su pokazale da je samo 11 država članica ispunilo cilj od 2 odsto, dok je 18 i dalje nedostajalo – uključujući Francusku, Holandiju, Norvešku, Dansku, Italiju, Kanadu, Tursku i Španiju. Island nema stvarnu vojsku, dok Finska i Švedska – koje su se pridružile prošlog aprila, odnosno prošlog meseca – nisu bile uključene u procene.
Poljska je potrošila 3,9% svog bruto domaćeg proizvoda na vojsku, najviše od svih članica bloka. Poljski predsednik Andžej Duda nedavno je predložio povećanje minimalne potrošnje na 3%, tvrdeći da 2% „više nije dovoljno“.
SAD su na drugom mestu sa 3,49% svog BDP-a. Međutim, u pogledu sirovih brojeva, njen vojni budžet je bio više nego duplo veći od svih ostalih članica bloka zajedno, na 860 milijardi dolara.
Govoreći o predizbornoj kampanji prošlog meseca, bivši američki predsednik Donald Tramp sugerisao je da Vašington treba samo da ispuni svoje ugovorne obaveze prema članicama NATO-a koje „igraju fer“ i podsetio da je jednoj članici bloka rekao da će ohrabriti Rusiju da „radi šta god dođavola žele“ zemljama koje su bile „delinkventne“.
U svom govoru u Džordžtaunu, Smit je tvrdila da je NATO bio uspešan u „podeli tereta“ u slučaju Ukrajine. Dok su SAD obezbedile oko 75 milijardi dolara vojne pomoći Kijevu, evropske članice bloka dale su oko 110 milijardi dolara, napomenula je ona.
Američki izaslanik je takođe tvrdio da su protekle dve godine bile „transformativne“, primetivši preorijentaciju NATO-a sa ekspedicionih ratova na suprotstavljanje Rusiji u Evropi. Istovremeno, ona je istakla da je blok ažurirao svoju bezbednosnu strategiju kako bi Kinu posmatrao kao potencijalnu pretnju i došao do „partnera u Indo-Pacifiku“ kako bi joj se suprotstavio.
