Nedavno je veštačka inteligencija (AI) prikazana kao problem u hitnim međunarodnim naporima da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama. Kako AI igra veću ulogu u našim životima, biće joj potrebne ogromne količine računarske snage i skladištenja podataka.
Kao takav, predviđa se da će se ugljenični otisak AI proširiti zbog njegove velike potrošnje energije i emisija ugljenika povezanih sa proizvodnjom njegovog hardvera.
Međutim, istina je nijansiranija, jer bi veštačka inteligencija takođe mogla da reši probleme, dajući značajan doprinos borbi protiv klimatskih promena.
AI bi, na primer, mogla da pomogne u preciznijim predviđanjima ekstremnih vremenskih događaja kao što su uragani ili stope po kojima možemo očekivati da će se svetski polarni led i glečeri topiti. To bi nam takođe moglo pomoći da bolje upravljamo našom energetskom infrastrukturom, kao što su električne mreže.
Od 2012. godine najveći procesi obuke AI troše sve veće količine računarske snage. U stvari, stopa se udvostručila u proseku svaka 3,4 meseca.
Data centri i mreže prenosa doprinose preko 1% globalne upotrebe energije i 0,6% globalnih emisija ugljenika. Jedan upit za ChatGPT (OpenAI napredni chatbot) može da generiše mnogo više ugljenika od obične Google pretrage.
Uprkos potencijalnim negativnim posledicama, postoji razlog za optimizam. Jedan od načina na koji bi veštačka inteligencija mogla da pomogne jeste poboljšanje našeg razumevanja osnovne nauke o klimatskim promenama.
Postoji mnogo načina na koje bi veštačka inteligencija mogla da doprinese u ovom pogledu, ali jedan bi mogao biti kroz poboljšanje klimatskih modela. Ovo su kompjuterski zasnovane simulacije kako klima na Zemlji funkcioniše i kako ona reaguje, ili će verovatno reagovati u budućnosti, na povećane koncentracije gasova staklene bašte.
Tehnike veštačke inteligencije kao što je mašinsko učenje mogu se koristiti za simulaciju elemenata klimatskih modela, kao što su formiranje kapi kiše ili oblaka, koje je trenutno teško replicirati.
Na ovaj način, veštačka inteligencija ne samo da bi mogla da poboljša projekcije iz klimatskih modela — koji se koriste za vođenje političkih odluka — već i da smanji količinu računarske snage potrebne za takve zadatke. Ovo bi zauzvrat moglo pomoći da se smanji ugljenični otisak pokretanja ovih klimatskih modela na superkompjuterima.
U nedavnom govoru na TED-u, Sims Viterspun, vodeći u oblasti klime i održivosti u Google DeepMind-u, rekao je da AI može da nam pomogne da optimizujemo i upravljamo postojećim sistemima i infrastrukturom, kao što su električne mreže. Električnim mrežama se mora aktivno upravljati kako bi se održala stabilna ravnoteža između ponude i potražnje.
Prelazak sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju je od suštinskog značaja za postizanje neto nula ciljeva. Međutim, dok su postrojenja na fosilna goriva relativno pouzdana, energija vetra i sunca je nepredvidljiva zbog vremenskih prilika. Ovde bi veštačka inteligencija mogla da uskoči.
Viterspunov tim u DeepMind-u obučio je neuronsku mrežu (sistem veštačke inteligencije inspirisan ljudskim mozgom) na podacima iz istorijskih vremenskih obrazaca i informacijama o proizvodnji energije vetroturbina. Dobijena tehnologija radi 20% bolje od postojećih sistema za predviđanje proizvodnje energije vetra. Ovo bi mogli da iskoriste operateri da bolje planiraju pad u snabdevanju i da popune praznine energijom iz drugih obnovljivih izvora.
Uprkos opipljivim prednostima, veštačkoj inteligenciji su takođe potrebne prave vladine politike da bi se njen potencijal ostvario. Interakcija između prednosti AI i njenih ekoloških troškova je neverovatno složena. Da bi se osiguralo da AI ima neto pozitivan uticaj, mora postojati transparentnost u vezi sa troškovima zaštite životne sredine od svih uključenih strana, uključujući vlade i tehnološke kompanije koje razvijaju sisteme veštačke inteligencije.
Samo kroz transparentnost i razmenu podataka možemo donositi informisane i strateške odluke o upotrebi veštačke inteligencije kako bismo poboljšali pozitivne efekte i pronašli rešenja koja smanjuju štetne uticaje tehnologije na životnu sredinu.
Kako danas stoji, AI nije posebno zelena tehnologija i skupa je za razvoj. Međutim, klimatske promene su naš najveći izazov i AI bi mogao da bude vredan saveznik ako pronađemo rešenja koja nadoknađuju njene nedostatke.
