Svet koji je ozloglašen po svojim paklenim uslovima možda je upravo viđen kako uočava jedan od najlepših fenomena koji je ikad krasio Zemljinu atmosferu.
Visoko na nebu ispunjenom metalom sveta po imenu VASP-76b, astronomi su pronašli dokaze svetlucavog, višebojnog oreola svetlosti poznatog kao slava. Ovaj spektakl nikada ranije nije viđen van Sunčevog sistema, a unutar njega, samo na dva sveta: Zemlji (naravno) i Veneri.
Sastojeći se od niza koncentričnih prstenova oko svetlog centra, ovi prelepi prikazi boja zahtevaju posebne uslove za formiranje. Svetlost treba da sija na maglu sfernih kapljica koje su sve manje-više iste veličine.
Njegov izgled na VASP-76b nam stoga može reći nešto o misterioznoj atmosferi ovog vanzemaljskog sveta.
„Postoji razlog zašto se ranije nije videla slava van našeg Sunčevog sistema – to zahteva veoma neobične uslove“, kaže astronom Olivije Demanžon, sa Instituta za astrofiziku i svemirske nauke u Portugalu.
„Prvo, potrebne su vam atmosferske čestice koje su skoro savršeno sferične, potpuno uniformne i dovoljno stabilne da se posmatraju tokom dugog vremena. Obližnja zvezda planete treba da sija direktno u nju, a posmatrač – ovde Keops – na samo prava orijentacija“.
VASP-76b je omiljen za planetarne naučnike. Kruži oko žuto-bele zvezde malo veće od Sunca u sazvežđu Riba, oko 640 svetlosnih godina od Zemlje. Njegova orbita oko zvezde je neverovatno tesna, okreće se za samo 1,8 dana. Ta bliskost znači da je takođe neverovatno vruće, sa dnevnim temperaturama koje prelaze 2.400 stepeni Celzijusa (4.350 Farenhajta) koje su dovoljno vruće da ispare gvožđe.
A gvožđe ima. U napuhanoj atmosferi egzoplanete bukvalno postoje oblaci elementa. VASP-76b je 90 procenata mase Jupitera, ali oko 185 procenata njegove veličine.
Dok planeta prolazi ispred svoje zvezde, astronomi su u mogućnosti da zavire u njenu atmosferu. Do sada su, pored gvožđa, identifikovali natrijum, kalcijum, hrom, litijum, vodonik, vanadijum, magnezijum, azot, mangan, kalijum i barijum.
To je jedan od najtraženijih svetova u galaksiji. I u svom ovom zavirivanju, astronomi su primetili nešto čudno u vezi sa sjajem egzoplanete. U podacima koje je prikupila ESA Evropske svemirske agencije za karakteristiku satelita EkOPlanet (Cheops), istraživači su primetili višak svetline u istočnom terminatoru, liniji koja označava granicu između noći i dana.
„Ovo je prvi put da je tako oštra promena otkrivena u sjaju egzoplanete“, kaže Olivije. „Ovo otkriće nas navodi da pretpostavimo da bi ovaj neočekivani sjaj mogao biti uzrokovan snažnom, lokalizovanom i anizotropnom (usmereno zavisnom) refleksijom – efektom slave.“
Signal je veoma slab i biće potreban dalji rad da se potvrdi da je slava zaista ono što gledamo na VASP-76b. Međutim, ako jeste, to će otkriti nešto novo o sastavu gornje atmosfere egzoplanete.
S obzirom da je efekat analiziran u 23 posmatranja u tri godine, jasno je da kapljice sfernog aerosola moraju biti stalno prisutne u oblacima egzoplanete ili se dopunjavati konstantnom brzinom. Ovo, zauzvrat, zahteva stabilne dugotrajne temperaturne uslove u atmosferi VASP-76b.
Ako se pokaže da je fenomen ogromna slava, naučnici će morati da modeliraju svetsku atmosferu kako bi utvrdili koji uslovi podržavaju njegovo prisustvo.
Otkriće bi takođe moglo imati dalekosežnije implikacije. Pozitivno identifikovanje slave na VASP-76b bi naučnicima dalo nacrt za traženje istog fenomena na drugim egzoplanetama. A mogućnost da se suzi promene u svetlosti može dovesti do otkrića drugih karakteristika, kao što je svetlost zvezda koja blista sa tečnih okeana i jezera, kao što sunčeva svetlost sija na Zemljinim okeanima.
Planiraju se buduća posmatranja kako bismo saznali.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Astronomija i astrofizika.
