Davanje đacima domaćih zadataka iz matematike ponekad može doneti više štete nego koristi, prema novoj studiji – posebno kada su zadaci uključeni u rad previše složeni da bi ih deca mogla da urade čak i uz pomoć roditelja.
Istraživači sa Univerziteta Južne Australije i Univerziteta St Francis Ksavier u Kanadi intervjuisali su osam kanadskih porodica, postavljajući pitanja o njihovim iskustvima sa domaćim zadacima iz matematike i njihovim uticajima na porodicu.
Sve porodice su imale dete u 3. razredu, obično uzrasta 8 ili 9 godina, uzrasta u kojem se uvode prvi standardizovani testovi iz matematike u oblasti u kojoj je sprovedeno istraživanje. Sve u svemu, o matematici se govorilo kao o predmetu koji se ne voli i koji je podrazumevao previše dodatnog rada.
„Domaći zadaci su odavno prihvaćeni kao praksa koja jača učenje dece i poboljšava akademski uspeh“, kaže Liza O’Kif, viši predavač matematičkog obrazovanja na Univerzitetu Južne Australije.
„Ali kada je to previše složeno da učenik završi čak i uz podršku roditelja, postavlja se pitanje zašto je to uopšte postavljeno kao domaći zadatak.
Problemi koji su identifikovani u studiji uključivali su pretežak domaći zadatak – čak i uz pomoć roditelja – kao i rad koji pomera vreme za spavanje, prelazi u porodično vreme i izaziva osećaj neadekvatnosti i frustracije.
Kao i kod mnogih predmeta, pristupi podučavanju i učenju matematike mogu se vremenom menjati. Istraživači su primetili još jednu frustraciju roditelja koji su kao deca učili kako da rešavaju probleme na drugačiji način od svoje dece.
„Kao i mnoge druge stvari, nastava matematike je evoluirala tokom vremena“, kaže O’Kif. „Ali kada roditelji shvate da se njihove isprobane metode razlikuju od onih koje njihova deca uče, može biti teško da se prilagode, a to može da poveća pritisak.
Ovo može dovesti do „negativnosti kroz generacije“, kažu istraživači. Majke u studiji su uglavnom bile odgovorne za pomoć u domaćem zadatku – a kada im je zadatak i težak, to može ojačati negativne stereotipe o tome da matematika nije predmet u kojem se devojčice „prirodno ističu“, prema autorima studije.
Ovi negativni stereotipi mogu imati trajni uticaj na njihove ocene i aspiracije u karijeri, pokazuju druge studije.
Naravno, pandemija koronavirusa je još uvek sveža u svesti svih – vreme kada su deca često bila tražena da uče kod kuće, a roditelji su često morali da pomognu kada je u pitanju ispunjavanje zadataka.
Iako ova studija koristi mali uzorak učesnika, istraživači kažu da se njeni nalazi poklapaju sa uobičajenim narativima u obrazovanju. Žele da vide više urađenog kako bi se uverili da je domaći zadatak iz matematike postavljen na odgovarajući način i da to na kraju ne odvraća mlade od ove teme u ranom uzrastu.
„Poslednja stvar koju nastavnici žele da urade jeste da dovedu devojčice u nepovoljan položaj u razvoju potencijalno jakih matematičkih identiteta“, kaže autorka studije Sara Mekdonald, predavač na Univerzitetu Južne Australije. Dakle, „potrebno nam je bolje razumevanje politike i očekivanja domaćih zadataka“.
Često se smatra da domaći zadaci imaju neakademske koristi, kao što su negovanje nezavisnosti i razvoj organizacionih veština i samodiscipline, dodaje Mekdonald, iako porodična iskustva zarobljena u njihovoj studiji to ne podržavaju nužno.
Istraživanje je objavljeno u British Journal of Sociology of Education.
