Ako biste morali da odlučite da li ćete dobiti 40 evra za sedam dana ili 60 evra za 30 dana, šta biste izabrali? Vaš odgovor bi mogao imati manje veze sa tim da li ste strpljiva ili nestrpljiva osoba nego sa načinom na koji je izbor predstavljen, navodi se u novom radu objavljenom u Nature Communications.
Istraživanje je otkrilo da je prvo otkrivanje vremenskog kašnjenja — sedam do 30 dana — dovelo do toga da ljudi preferiraju kratkoročnu, „nestrpljivu“ opciju, dok je prvo otkrivanje veće nagrade od 30-dnevne opcije ohrabrilo ljude da izaberu „pacijenta“ mogućnost čekanja da dobijete više novca. Količina vremena dodeljenog za odlučivanje takođe utiče na njihove izbore, ali ne uvek na način na koji biste očekivali. U nekim slučajevima ljudi su bili strpljiviji kada su imali manje vremena da odluče.
„Poruka za poneti je da ljudi mogu biti nestrpljivi ili pokazati nedostatak samokontrole iz mnogo razloga“, rekao je autor korespondencije Ian Krajbich, vanredni profesor psihologije na UCLA. „To može delimično odražavati njihovo istinsko strpljenje, ali može biti i zbog pristrasnosti pažnje, kao što je to kako se informacije uočljivo prikazuju sa kašnjenjem. Neposredno fokusiranje na prednosti čekanja može pomoći ljudima da poboljšaju svoju samokontrolu.“
Krajbich, koji proučava kognitivne procese pomoću kojih ljudi donose izbore, i kolege sa Univerziteta Džeđiang i Hangdžou Normalnog univerziteta, na čelu sa Fadong Čenom, zamolili su ukupno 353 studenta volontera da biraju između strpljivih i nestrpljivih alternativa, na primer da dobiju 40 evra u sedam dana ili 60 evra za 30 dana, klikom na njihov izbor na ekranu računara dok je softver pratio i snimao pokrete njihovog miša.
U nekim slučajevima, učesnici su morali da donesu odluku za dve sekunde, u drugima su imali neograničeno vreme ili su morali da čekaju 10 sekundi pre nego što izaberu. Na kraju studije, učesnici su zaradili novac na osnovu jedne odluke.
Da li je miš pucao pravo na jednu od opcija ili je malo lutao dok je učesnik razmatrao svoje opcije, otkrilo je redosled kojim su razmatrali dimenzije zadatka i u kom trenutku su na njihove pokrete miša prvi put uticala kašnjenja ili nagrade.
Više od polovine učesnika strpljivo je izabralo opciju „veći kasnije“, bez obzira na vremensko ograničenje:
„Ako ste neko ko se prvo fokusira na nagrade, vremenski pritisak to naglašava i čini vas strpljivijim“, rekao je Krajbich. „A ako ste po prirodi pomalo nestrpljivi i prvo se fokusirate na kašnjenja, vremenski pritisak povećava tu nestrpljivost. Vremenski pritisak ima različite efekte na različite ljude. On pojačava inherentnu pristrasnost.“
Ali istraživači su otkrili da bi mogli da manipulišu tom pristrasnošću menjajući način na koji su predstavili informacije o izborima.
Istraživači su zatim ponovili eksperimente, ali su promenili način na koji su informacije predstavljene, ponekad prvo otkrivajući kašnjenje, a ponekad prvo otkrivajući nagrade. U ovim eksperimentima, učesnicima je bilo dozvoljeno da biraju u različitim vremenima, na primer nakon što su videli samo jednu informaciju ili nakon što su videli sve.
Ovi eksperimenti su otkrili da kada su prvo prikazane nagrade, učesnici su pravili više „većih kasnijih“ izbora. Kada je prvo predstavljeno vremensko kašnjenje, napravili su više izbora „pre manje“. Ljudi su bili strpljiviji kada su videli nagrade pre kašnjenja.
Istraživanje o donošenju odluka pokazalo je da ljudi kada donose odluke moraju da procene svoje opcije tokom vremena jer često ne znaju odmah šta da rade. Pošto ljudi imaju ograničenu pažnju, oni imaju tendenciju da se fokusiraju na jednu po jednu dimenziju izbora.
U eksperimentima, ove dve dimenzije su bile kašnjenje ili nagrada, a učesnici su imali tendenciju da prvo razmatraju iznose, a zatim kašnjenja, ali se to razlikovalo među ljudima. Oni koji su bili manje strpljivi u svojim izborima verovatnije su prvo razmotrili kašnjenja.
„Ako ljudi prvo razmotre iznose, veća je verovatnoća da će izabrati opciju za pacijenta, a ako prvo uzmu u obzir odlaganja, veća je verovatnoća da će izabrati nestrpljivu opciju. Ako pokušavate da navedete ljude da budu strpljiviji da biste ih naterali da uspore ili ubrzaju svoje odluke, morate znati na koju dimenziju će se prvo usredsrediti, to će odrediti odgovarajuću intervenciju“, rekao je Krajbič.
Nalazi bi se mogli primeniti tamo gde se ljudi podstiču da donose životne izbore koji će im dugoročno koristiti, kao što su zdravija ishrana, vežbanje ili štednja za penziju.
„Želite da naglasite te buduće velike nagrade i pokušate da ne naglasite koliko će to dugo trajati“, rekao je Krajbič. „Pokušajte da informacije o nagradi budu na prvom mestu.“
