Trenutno je 14% od 11.000 vrsta ptica na svetu ugroženo izumiranjem. Nova studija je procenila populacije vrsta ptica u čitavom spektru pejzaža od netaknutih staništa do okruženja u kojima dominiraju ljudi.
Studija je objavljena u časopisu Globalna ekologija i biogeografija, a zajednički je napor istraživača sa Univerziteta u Helsinkiju (Finska), Univerziteta Arhus (Danska), Univerziteta Sent Endruz (Velika Britanija) i Instituta za mediteranske studije (Španija).
„Ugrožene vrste i vrste sa opadanjem populacija, manje su tolerantne na razmnožavanje u staništima u kojima dominiraju ljudi. Na primer, paprat, vrsta koja se javlja samo u tropskim šumama severoistočne Australije, je ugrožena, ima opadajuću populaciju i veoma nisku populaciju. tolerancija na svaki ljudski pritisak“, kaže dr. Emma-Liina Marjakangas, vođa studije na Univerzitetu u Helsinkiju u Finskoj i Univerzitetu Arhus u Danskoj.
Međutim, nisu sve vrste toliko osetljive na život pored ljudi. „Neke vrste mogu tolerisati čak i najintenzivnije ljudske pritiske na svim kontinentima. Obični striži su primer takvih vrsta koje se mogu naći u urbanim sredinama širom sveta“, objašnjava Marjakangas.
U skladu sa Globalnim okvirom za biodiverzitet Kunming-Montreal, postavljeni su ciljevi da se zaštiti 30% Zemljinog zemljišta radi očuvanja, ali veliki deo tog procenta neće biti netaknuta staništa.
„Ova studija nam omogućava da identifikujemo vrste koje su posebno osetljive na ljudsku aktivnost i kojima je potrebno više zaštićenih staništa da bi napredovali, na primer velika šljuka u Evropi, Nkulengu pruga u Africi i Humeova ševa u Aziji. Akcija očuvanja radi zaštite ili obnavljanja staništa onda može biti usmeren na vrste i lokacije kojima je to najpotrebnije“, objašnjava viši kustos Aleksi Lehikoinen iz Finskog prirodnjačkog muzeja na Univerzitetu u Helsinkiju u Finskoj.
Evropa i Severna Amerika imale su veći udeo vrsta ptica koje su tolerantne na ljude od Latinske Amerike i Afrike. Evropa ima dugu istoriju uticaja na životnu sredinu koja se proteže kroz milenijume, što je, prema istraživačima, moglo da dovede do istorijskih nestanaka osetljivih vrsta, kao i do dugog vremenskog okvira da se preostale vrste prilagode pejzažima koji se postepeno menjaju.
Istraživači su kvantifikovali toleranciju na uzgoj u sredinama u kojima dominiraju ljudi za 6.000 vrsta ptica. Podaci o pticama potiču iz naučnih zapažanja građana iz projekta eBird od 2013–2021. Podaci o obimu ljudskog uticaja bio je Indeks ljudskog otiska koji sumira kombinovane pritiske izgrađenih sredina, gustine ljudske populacije, noćnog svetla, poljoprivrede i puteva.
