Dok su klimatske promene dovele do povećanja brojnosti hobotnica, toplotni stres zbog projektovanog zagrevanja okeana mogao bi da naruši njihov vid i utiče na preživljavanje vrste.
„Pronašli smo nekoliko proteina važnih za vid na koje je uticao toplotni stres“, kaže dr Ćiaz Hua, nedavni doktor nauka. diplomirao na Školi bioloških nauka Univerziteta u Adelaidi.
„Jedan od njih je strukturni protein koji se nalazi u velikoj količini u životinjskim očnim sočivima kako bi se očuvala transparentnost sočiva i optička jasnoća, a drugi je odgovoran za regeneraciju vizuelnih pigmenata u fotoreceptorima očiju.
„Nivoi oba ova proteina su značajno smanjeni pod projektovanim uslovima zagrevanja okeana, što sugeriše da će vid hobotnice verovatno biti oštećen pod termičkim stresom.“
Hobotnice su veoma vizuelne životinje, sa 70% mozga hobotnice posvećeno vidu — što je 20% više nego kod ljudi.
„Primarne funkcije vida uključuju, ali nisu ograničene na oštrinu vida, razlikovanje osvetljenosti, percepciju dubine, detekciju pokreta i polarizaciju, i ključno je za otkrivanje predatora i plena, kao i za komunikaciju“, kaže dr Hua.
„Oštećeni vid će uticati na šanse hobotnice da preživi u divljini kroz povećan rizik od predatora, kao i manji uspeh u potrazi za hranom.
Da bi došao do ovog nalaza, istraživački tim, uključujući akademike sa Univerziteta Južne Australije, Univerziteta Kalifornije Davis, i odeljenja za vodene nauke Južnoaustralijskog instituta za istraživanje i razvoj, izložio je embrione Octopus berrima različitim temperaturnim tretmanima, kontrolnoj izloženosti 19°C. , 22°C za modeliranje trenutnih letnjih temperatura i 25°C za modeliranje projektovanih letnjih temperatura.
„Projektovana temperatura u budućnosti bila je zasnovana na projektovanom povećanju zagrevanja od oko 3°C međuvladinog panela za klimatske promene do 2100. godine“, kaže dr Hua.
Pored oštećenja vida, dr Hua je otkrila da bi povećana temperatura vode u okeanu imala negativan uticaj na legla hobotnica.
„Otkrili smo visoku stopu smrtnosti u budućim uslovima zagrevanja. Od tri ponovljena legla hobotnica, nijedno od jaja se nije izleglo za dva, a manje od polovine jaja za preostalo leglo“, kaže dr Hua.
„U leglima u kojima se nije izleglo nijedno jaje, majke su umrle prirodno dok su jaja još bila u ranoj fazi razvoja.
„Pošto se briga majke o embrionima javlja kod hobotnica, globalno zagrevanje bi moglo imati istovremeni uticaj na više generacija, sa niskom stopom preživljavanja embriona uzrokovanom direktnim efektom toplotnog stresa, kao i indirektnim efektom toplotnog stresa na majke.
„Naša studija pokazuje da čak i za veoma prilagodljiv takson kao što su hobotnice, možda neće moći da prežive buduće promene okeana.“
Drugi efekti viših temperatura koji su primećeni kod hobotnica uključuju veću brzinu metabolizma, smanjenu veličinu u zrelosti, pa čak i pomeranje opsega u distribuciji nekih vrsta.
„Nadamo se da će buduća istraživanja ispitati kombinaciju ekoloških stresora, uključujući zakiseljavanje okeana, zagrevanje i deoksigenaciju“, kaže dr Hua.
„Takođe bi bilo korisno uraditi transgeneracijski eksperiment da se vidi da li se osetljivost ili tolerancija na stresore životne sredine prenosi sa jedne generacije na drugu, što nam pomaže da razumemo uticaje na nastavak vrste.“
