Uprkos talasu novih i potencijalnih tretmana za Alchajmerovu bolest, dijagnosticiranje stanja pre nego što se pojave simptomi i dođe do pada kognitivnih sposobnosti ostaje zverski izazov.
Razumevanje osnovnih uzroka Alchajmerove bolesti – šta uzrokuje da moždane ćelije uvenu i umru – takođe je teže utvrditi nego što su se svi nadali, iako istraživači napreduju kroz mogućnosti.
Sada tim iz SAD-a tvrdi da je u studiji na životinjama pronašao ‘najraniji biomarker’ koji nagoveštava početak ove užasne bolesti pre nego što se njeni karakteristični amiloid-beta plakovi zadrže ili se uoči bilo kakav nedostatak pamćenja.
Čak i ako se ta tvrdnja ne pretvori odmah u klinički koristan dijagnostički alat, nalazi bi mogli pomoći da se razmrsi jedna od čudnijih kliničkih prezentacija Alchajmerove bolesti: povišena aktivnost nalik napadima.
U početku bi moglo izgledati kontraintuitivno da potres aktivnosti moždanih ćelija najavljuje bolest u kojoj neuroni umiru, a kognitivne sposobnosti blede. Prošla istraživanja su se umesto toga fokusirala na pad neuronske aktivnosti u celom mozgu primećen kod Alchajmerove bolesti, koji prati kognitivni pad.
Ali kliničke studije su pokazale da u ranim stadijumima bolesti, pacijenti sa rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti mogu doživeti porast neuronske aktivnosti u određenim delovima svog mozga, što se može otkriti na skeniranju mozga pre nego što se pojave bilo kakvi simptomi.
U jednoj studiji, skoro jedna trećina ljudi koji nose genetske varijante koje ih predisponiraju na Alchajmerovu bolest doživela je napade. Drugi je otkrio da ljudi sa Alchajmerom koji pokazuju oštre skokove u moždanoj aktivnosti imaju tendenciju da se dijagnostikuju u ranijoj dobi.
Ova aktivnost nalik napadima može biti povezana sa oštećenjem neurona pre nego što se pogoršaju, dok drugi procesi ubrzavaju pad.
Istraživači koji stoje iza ove najnovije studije želeli su da prate ovu aberantnu moždanu aktivnost nazad do ćelijskog nivoa, kako bi otkrili koji mehanizmi mogu izazvati preteranu ekscitabilnost neurona u najranijim stadijumima Alchajmerove bolesti.
Drugi timovi su ukazali na brojne moguće doprinose, uključujući abnormalne nivoe jona kalcijuma unutar ćelija i amiloid-beta (Aβ) plakove, jedan od glavnih obeležja Alchajmerove bolesti.
Molekularni biolog sa Univerziteta u Ilinoisu Ieeun Iook i njegove kolege naišli su na protein specifičan za neurone nazvan PSD-95, koji promoviše ekscitatornu aktivnost sinapsi, spojeva između neurona, regrutovanjem više receptora.
U seriji eksperimenata ponašanja miševa i tkiva, istraživači su pronašli povišene nivoe PSD-95, izazvane prisustvom Aβ, i pokazali kako je protein bio pokretačka sila iza aktivnosti napada. Životinje su bile stare samo 8 nedelja i imale su nešto Aβ u krvnoj plazmi, ali nisu mogle da se otkriju plakovi ili problemi sa pamćenjem.
Inhibirajući PSD-95, tim je primetio smanjenu aktivnost na sinapsi i manje napadaja kod miševa.
„Naši nalazi pokazuju da PSD-95 kritički doprinosi hiperekscitabilnosti u najranijim stadijumima Alchajmerove bolesti“, kaže Nien-Pei Tsai, molekularni biolog sa Univerziteta Ilinois Urbana-Champaign i viši autor studije.
„Tako da mislimo da PSD-95 može biti rani biomarker koji ukazuje na to da bi pacijent mogao imati Alchajmerovu bolest ili povećanu podložnost napadima.“
Naravno, za prevođenje ovih nalaza u kliničke primene biće potrebno mnogo više posla, a to je dug pogodak s obzirom na užasne rezultate Alchajmerove bolesti. Ali istraživači se nadaju da bi PSD-85 mogao biti nova meta u Alchajmerovoj bolesti.
„Potvrda ovog predviđanja može dodatno ojačati našu prvobitnu hipotezu da se neuronski defekti zavisni od PSD-95 javljaju u ranoj fazi bolesti i da inhibicija PSD-95, barem tokom rane faze bolesti, može usporiti progresiju simptoma“, zaključuje tim.
Istraživanje je objavljeno u EMBO Reports.
