Osmog aprila, mnogi od nas će se stisnuti iza zaštitnih naočara i uživati u retkom solarnom omamljivaču. Ali upadljivi učinak sunca neće biti jedina stvar na ekranu. Takođe možete primetiti da se naši prijatelji životinja čudno ponašaju.
Claire Vergneau-Grosset, profesor zoološke medicine na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Montrealu, odgovorila je na naša pitanja o tome kako potpuno pomračenje može poremetiti rutinu divljih životinja.
Većina izveštaja o ponašanju životinja tokom pomračenja su anegdotski, ali je jasno da neke životinje reaguju neobično tokom solarnih događaja. Kada dođe do pomračenja, iako je tehnički dan, mnoge životinje će početi da se ponašaju kao što bi se inače ponašale u noć i započeće svoju tipičnu večernju rutinu.
I solarni i lunarni ciklusi plime i oseke su usko povezani sa brojnim hormonskim sistemima. Mnogo mastila je prosuto o efektima melatonina na naše cikluse spavanja, na primer. Ali melatonin takođe pomaže u regulisanju mnogih drugih važnih hormonalnih sistema u životinjskom carstvu, uključujući reproduktivnu aktivnost, linjanje, lov i navike u ishrani. Nivoi svetlosti stoga mogu uticati na reakcije divljih životinja na različite načine.
Ali promene ponašanja koje se manifestuju tokom pomračenja su prolazne, tako da ih je teško proučavati ili identifikovati obrasce.
Poznato je da ptice, sisari, pa čak i neki insekti pokazuju netipično ponašanje. Na primer, ptice koje su inače aktivne tokom dana prestaće da pevaju, baš kao i u sumrak. Neke žabe će početi svoje veče graktati. Slepi miševi se takođe mogu probuditi i uzeti krila kao da je pala noć. Jedan izveštaj opisuje nilske konje u Africi koji počinju da se povlače iz svojih dnevnih rečnih korita tokom pomračenja. Neke vrste zglavkara u Južnoj Americi su viđene kako razbijaju svoje mreže, što inače rade uveče.
U osnovi, sve su to tipična ponašanja; oni se jednostavno ne pojavljuju kada bi inače.
Najveća pretnja dolazi od potencijalnog povećanja interakcija između ljudi i životinja. Obično se mogu pojaviti noćne životinje, a dnevne vrste se vraćaju u svoje jazbine, u trenucima kada su ljudi još uvek veoma aktivni. Može biti opasno i za životinje i za ljude. Na primer, u Sjedinjenim Državama tokom jednog pomračenja zabeležen je porast ubijanja životinja na putevima.
Buđenje tokom pomračenja možda neće uticati na zdravu populaciju slepih miševa, ali može imati štetan uticaj na slepe miševe čiji su sistemi već oslabljeni, kao što su oni koji imaju sindrom belog nosa. Pošto neće moći da se hrane tokom kratkog perioda u kome su aktivni tokom pomračenja, troše dragocenu energiju.
Nije bilo izveštaja o oštećenju oka kod primata nakon pomračenja. Ali da radim sa primatima u zoološkom vrtu, dao bih im mogućnost da se vrate u svoje zatvorene prostore tokom pomračenja kako bih im omogućio da izraze svoje uobičajeno noćno ponašanje. Ali primati koji gledaju u sunce nisu nešto što je dobro dokumentovano i nije bilo izveštaja o slepilu. Mislim da to ne bi trebalo da bude razlog za uzbunu.
Čini se verovatnim da će životinje pokazivati duže promene ponašanja u oblastima koje duže ostaju tamne. Ali dokazi su i dalje uglavnom anegdotski. Nemamo dovoljno čvrstih podataka da bismo podržali svoja zapažanja. Hladnokrvne životinje, kao što su gmizavci i ribe, mogu doživeti privremeni pad svog metabolizma tokom pomračenja, pošto je njihova unutrašnja temperatura direktno pod uticajem temperature okoline. Ali sumnjam da će kratke promene ponašanja, recimo na 15-ak minuta, zaista uticati na njihov opstanak. Dugoročne promene životne sredine, kao što je globalno zagrevanje, mnogo su verovatnije da će imati trajne posledice na njihovo ponašanje i opstanak.
