Istraživanje detaljno opisuje taktiku prilagođavanja raka pankreasa

Istraživanje detaljno opisuje taktiku prilagođavanja raka pankreasa

Poput vanzemaljskih osvajača u naučnofantastičnom filmu, ćelije raka pankreasa se brzo prilagođavaju oružju koje se koristi protiv njih i pronalaze načine da prežive, čak i u najtežim uslovima.

Razumevanje zašto je cilj naučnika za rak svuda. Istraživač i kolege sa Univerziteta u Oklahomi sada unapređuju znanje o raku pankreasa studijom o tome kako se on prilagođava i čak uspeva u visoko kiseloj sredini. Istraživanje je objavljeno u aktuelnom broju časopisa Nature Cell Biologi.

„Vrlo malo studija je pokušalo da shvati kako to zakiseljavanje doprinosi održivosti tumorskih ćelija i kojim adaptacijama tumorske ćelije prolaze da bi mogle da rastu i održe svoju agresivnost“, rekao je stariji autor studije, dr Pankaj Sing, prof. i predsednik Odeljenja za onkološke nauke na OU College of Medicine.

Rak je deo mikrookruženja tumora — ekosistema normalnih ćelija, molekula i krvnih sudova koji ga okružuju, a svaki na drugog utiče na loš i dobar način. Kod raka pankreasa, mikrookruženje je kiselo jer tumorske ćelije troše mnogo telesne glukoze, a zatim izbacuju višak mlečne kiseline. U celini, mikrookruženje tumora je negostoljubivo jer mu je rak lišio kiseonik i hranljive materije zbog njegovog nekontrolisanog rasta. Ipak, rak pankreasa stalno smišlja nove načine preživljavanja.

U svom istraživanju, Sing je otkrio niz koraka koji se dešavaju koji omogućavaju raku pankreasa da koristi kiselo okruženje u svoju korist:

Razumevanje mehanizama koji pomažu tumorskim ćelijama da se prilagode i napreduju je osnova za osmišljavanje tretmana koji bi mogli zaustaviti proces negde na putu, rekao je Sing. U ovom slučaju, možda je moguće ciljati SAT1 sa lekom koji može smanjiti sposobnost tumorskih ćelija da rastu u kiselom mikrookruženju. Sing nastavlja svoje studije prenamenom leka za upalu pluća koji se zove pentamidin kako bi testirao njegovu efikasnost u smanjenju agresivnosti tumora pankreasa kod miševa.

Rak pankreasa ostaje jedan od najsmrtonosnijih karcinoma – petogodišnja stopa preživljavanja je nešto ispod 13%, prema Nacionalnom institutu za rak – a mogućnosti lečenja su malobrojne. Osnovna naučna istraživanja su ključna za nastavak otkrivanja lažne prirode raka.

„Ova studija naglašava činjenicu da ćelije tumora pankreasa ne deluju same“, rekao je Sing. „Oni imaju ko-krivce u drugim ćelijama, koje otimaju i reprogramiraju u svoju korist. Razumevanjem ovih mehanizama, možda možemo doći do boljih terapijskih pristupa za ciljanje raka.“