Reka Osun je jedna od glavnih reka u južnoj Nigeriji. Teče od svog izvora u državi Ekiti, kroz nekoliko država, pre nego što se isprazni u lagunu Leki u državi Lagos. To je važan izvor vode za zajednice koje žive oko njega, bilo za navodnjavanje ili za ličnu upotrebu.
Deo njegovog toka je u državi Osun, gde protiče kroz sveti gaj Osun-Osogbo, svetsku baštinu Uneska. Vernici Osuna svakodnevno posećuju reku da se mole. Najveće okupljanje vernika i turista zabeleženo je tokom godišnjeg Osun-Osogbo festivala, koji se održava u avgustu.
Međutim, korisnici reke Osun moraju biti svesni potencijalne opasnosti po zdravlje. U nedavnoj studiji koju sam sproveo sa kolegama, otkrili smo alarmantno visok nivo mikroplastike u reci Osun. Naša studija otkrila je čak 22.079 komada mikroplastike u samo jednom litru vode.
Uporedili smo ove podatke sa 267 globalnih studija o mikroplastici u rečnoj vodi sprovedenih od 1994. godine i otkrili da nivoi mikroplastike u reci Osun premašuju one prijavljene u bilo kojoj od tih studija. To je razlog za ozbiljnu zabrinutost.
To znači da su ljudi koji koriste vodu reke Osun izloženi velikim količinama mikroplastike. Rečne ribe takođe unose visoke nivoe mikroplastike.
Mikroplastika je privukla pažnju naučnika širom sveta u poslednjoj deceniji. To je zbog njihovog široko rasprostranjenog prisustva u životnoj sredini i uticaja na divlje životinje i ljude. Mikroplastika su sitne plastične čestice (veličine ispod 5 mm) koje su uglavnom rezultat sporog razlaganja plastičnog otpada u životnoj sredini. Neki od njih takođe dospevaju u okolinu preko proizvoda za ličnu negu — poput pilinga za lice, krema i pasta za zube.
Između ostalih efekata, mikroplastika blokira creva životinja i ubija preko milion morskih ptica i 100.000 morskih sisara godišnje. Takođe su pronađeni u ljudskoj krvi i posteljici.
Prisustvo mikroplastike u životnoj sredini je podstaknuto globalnim povećanjem proizvodnje i upotrebe plastike. Razvoj sintetičke plastike u prvoj polovini 20. veka podstakao je njenu proizvodnju. Sa oko 2 miliona tona plastike 1950. godine, proizvodnja je porasla na preko 450 miliona tona do 2023. godine.
Međunarodna unija za zaštitu prirode procenjuje da najmanje 14 miliona tona plastike godišnje dospe u morsko okruženje kao otpad.
Afrika značajno doprinosi zagađenju mora plastikom. Pet zemalja na kontinentu (Nigerija, Egipat, Alžir, Južna Afrika i Maroko) su među 20 najvećih svetskih onih koji doprinose globalnom zagađenju mora plastikom.
Samo Nigerija proizvodi oko 2,5 miliona tona plastičnog otpada godišnje. Samo 12% ovoga se reciklira. Uglavnom nereciklirani otpadni materijal pronalazi put u reke i okeane.
Da bismo testirali obilje mikroplastike u reci Osun, postavili smo pet stanica za uzorkovanje širom metropole. Dva od njih su se nalazila uzvodno i van metropole; dva u srcu grada; a jedan nizvodno na periferiji. Na svakoj od stanica uzimani su uzorci vode i sedimenta (zemljišta ispod rečne vode).
Pronašli smo mikroplastiku u svakom uzorku vode i sedimenata i u svakoj pojedinačnoj ispitivanoj ribi. Sve vrste ribe su jestive i obično se prodaju nigerijskoj javnosti.
Iz reke je uhvaćeno i 58 uzoraka ribe šest različitih ribljih vrsta i utvrđena je količina mikroplastike prisutne u njihovom gastrointestinalnom traktu.
Mikroplastika je bila prisutna u svakom uzorku ribe u vrednostima u rasponu od 407 do 1.691 čestica po ribi. Ove količine su daleko veće od onih prijavljenih u ribama iz drugih reka u Africi. Na primer, u slučaju tilapije iz reke Nil, pronađeno je maksimalno 47 mikroplastike po ribi.
Utvrđene su visoke koncentracije mikroplastike u rasponu od 3.791 do 22.079 čestica po litru uzoraka vode i od 392 do 1.590 čestica po kilogramu rečnih sedimenata. Najveća količina u vodi (22.079 čestica po litru) izmerena je u blizini srca metropole, gde smo takođe pronašli mnogo raspadajućih plastičnih predmeta u reci.
Mikroplastika je bila različitih boja: bela, crna, smeđa, žuta, plava, zelena i crvena. Međutim, crna mikroplastika je bila najzastupljenija i u vodi i u sedimentima. Spektroskopske analize su otkrile da su crne čestice uglavnom bile iz polietilenskih i najlonskih kesa, koje se obično koriste kao torbe za kupovinu u Nigeriji. Otkrivanje polimera koji se koristi u proizvodnji guma takođe je ukazalo na to da su neke od crnih čestica možda nastale zbog habanja automobilskih guma.
Mikroplastika u reci Osun ima implikacije na vodeni biodiverzitet, kao i na zdravlje ljudi. Oni stvaraju „neprirodno“ okruženje koje ograničava optimalan rast i razvoj riba i drugih vodenih vrsta. Mikroplastika u ribi može se lako preneti na ljude kada se pojede. Zaista, riba iz reke se prodaje direktno građanima.
Visok nivo mikroplastike u reci Osun znači da su ljudi izloženi kada piju vodu, kupaju se u njoj ili plivaju.
Pored toga, poljoprivredni usevi koji se navodnjavaju rečnom vodom mogu akumulirati mikroplastiku u svom korenu, čime se ograničava njihov rast. Mikroplastika se takođe može apsorbovati u biljna tkiva, pružajući drugi put izloženosti ljudima i životinjama.
Sve u svemu, nalazi iz naše studije odražavaju veličinu plastičnog zagađenja unutrašnjih voda u Nigeriji. Ovaj nivo zagađenja je štetan za plan plave ekonomije nigerijske vlade, kroz koji se nada da će diverzifikovati nacionalnu ekonomiju kroz industrijske aktivnosti vezane za vodu.
Zaustavljanje ovog zagađenja zahtevaće razvoj živahne industrije reciklaže plastike i zabranu neke plastike za jednokratnu upotrebu.
