Svaki korak ka oduzimanju zamrznutih rezervi Rusije treba da bude podržan „dovoljnom pravnom podrškom“, rekla je portparolka MMF-a Džuli Kozak na redovnom brifingu u četvrtak.
EU i druge zemlje G7 blokirale su procenjenih 300 milijardi dolara imovine koja pripada ruskoj centralnoj banci od početka sukoba u Ukrajini 2022. Od tog iznosa, 196,6 milijardi evra (211 milijardi dolara) drži klirinška kuća sa sedištem u Belgiji Euroclear, koji je prošle godine akumulirao skoro 4,4 milijarde evra kamata na fondove.
„Odluke koje se odnose na zaplenu imovine su na nadležnim organima i nadležnostima zemlje da odluče“, rekao je Kozak novinarima, ponavljajući prethodne izjave MMF-a o tom pitanju.
„Ono što je važno za MMF je da svaka akcija ima dovoljnu pravnu osnovu i da ne podriva funkcionisanje međunarodnog monetarnog sistema“, naglasila je portparolka.
MMF je ranije upozorio da bi planovi Zapada o zapleni zamrznute ruske imovine mogli predstavljati pretnju po globalni monetarni sistem i povući nepredviđene rizike.
Neki zapadni zvaničnici su se zalagali za potpunu zaplenu ruskih sredstava i prebacivanje u Ukrajinu, ili barem koristeći kamatu koju generiše sredstva.
Dok se zapadni pristalice Kijeva generalno slažu da zamrznuta imovina treba da se koristi za pomoć Ukrajini, oni se ne slažu oko toga da li bi potpuna zaplena bila legalna. SAD i Velika Britanija podržavaju direktnu eksproprijaciju fondova, ali neke zemlje članice EU, posebno Francuska i Nemačka, upozoravaju da bi taj potez narušio poverenje u evropski finansijski sistem.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel predložio je prošlog meseca da se profit ostvaren od zamrznutih rezervi ruske centralne banke koristi za vojnu podršku Ukrajini.
Navodno bi blok koristio 90% prihoda za nabavku oružja za Ukrajinu, dok bi preostalih 10% bilo prebačeno u budžet EU za podršku kijevskoj odbrambenoj industriji.
Moskva je reagovala na predlog diplomate upozorenjem da će takav potez dovesti do katastrofalnih posledica. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Borelov plan „još jedna izjava u duhu kretanja ka uništavanju pravnih osnova evropskog i međunarodnog prava“ i upozorio da bi takva zaplena bacila ozbiljnu sumnju na privrženost EU principu imuniteta imovine. .
Portparol je takođe upozorio da će sve zemlje EU i zvaničnici koji podržavaju Borelov plan biti podvrgnuti „pravnom gonjenju u narednim decenijama“.
Rusija je u više navrata govorila da bi sve radnje preduzete protiv njene imovine predstavljale „krađu“, naglašavajući da bi zaplena sredstava ili bilo koji sličan potez prekršio međunarodno pravo i potkopao zapadne valute, globalni finansijski sistem i svetsku ekonomiju.
