„Proširenje nije proces bez rizika. Očigledno je da ponudom da primimo Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju ulazimo u zonu koju ruski predsednik Vladimir Putin naziva zonom svog uticaja. To je nešto što ne sme da nas zaustavi. Kako te tri zemlje tako i države Zapadnog Balkana zaslužuju da njihove napore uzmemo ozbiljno“, kazala je Jurova na međunarodnoj konferenciji tokom posete Pragu.
Evropska zvaničnica naglasila je da i te zemlje moraju ozbiljno da pristupaju principima Unije kao što su demokratija ili pravna država.
Jurova očekuje da će proširenje više ići putem postepene integracije koja bi počela zajedničkim tržištem, saradnjom u saobraćajnoj infrastrukturi, u tehnologijama i otvaranjem mogućnosti studentima iz zemalja kandidata da se obrazuju u EU.
Ona je kazala da će proširenje imati ne samo finansijske posledice po EU već otvoriti i pitanje sistema upravljanja.
„Veto je važna garancija za srednje i manje zemlje ali iza njega bi morao da stoji argument jasnog nacionalnog interesa. Veto ne sme da postane oruđe za ucenjivanje ostatka Evrope“, rekla je Jurova.
Na međunarodnoj konferenciji u Pragu bivši slovenački predsednik Borut Pahor rekao je da EU mora što pre da se proširi na zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajinu i Moldaviju, eventualno Gruziju.
„Ključno je to da Srbija ne ostane u sferi interesa Ruske Federacije. I kada bi sve ostale balkanske zemlje postale članice EU ukoliko ne postane i Srbija u tom delu Evrope neće biti bezbedno“, kazao je Pahor i dodao da EU sada stoji pred osetljivim pitanjem kako da inspiriše Srbiju na demokratske reforme.
