Nevidljive, sveprisutne „zauvek hemikalije“ povezane su sa širokim spektrom ozbiljnih efekata na ljudsko zdravlje, što je izazvalo sve veće pozive da se one zabrani.
Iako postoje čvrsti dokazi da najmanje jedna od više od 4.000 hemikalija koje je napravio čovek pod nazivom PFAS izaziva rak, istraživači još uvek pokušavaju da u potpunosti razumeju njihov širi uticaj na zdravlje.
Evo šta znamo do sada.
Per- i polifluoroalkil supstance (PFAS) su sintetičke hemikalije koje su prvi put razvijene 1940-ih da bi izdržale intenzivnu toplotu i odbile vodu i masnoću.
Od tada su korišćeni u širokom spektru proizvoda za domaćinstvo i industrijskih proizvoda, uključujući ambalažu za hranu, šminku, tkaninu otpornu na mrlje, nelepljive lonce i tiganje i penu koja se koristi za gašenje požara.
Pošto je PFAS-u potrebno izuzetno dugo da se razgradi – zbog čega su dobili nadimak „zauvek hemikalije“ – tokom godina su prodirali u tlo i podzemne vode, ulazeći u naš lanac ishrane i vodu za piće u tom procesu.
Ove hemikalije su sada otkrivene praktično svuda na Zemlji, od vrha Mont Everesta do unutar ljudske krvi i mozga.
Dva najistraživanija jedinjenja PFAS su već zabranjena ili ograničena u mnogim zemljama, iako se i dalje mogu otkriti u okolini.
Perfluorooktanska kiselina (PFOA), koja se nekada koristila za pravljenje teflonskog premaza za posuđe sa neprijanjajućim slojem, je u decembru klasifikovana kao „kancerogena za ljude“ od strane Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC).
Agencija Svetske zdravstvene organizacije saopštila je da postoji „dovoljno dokaza“ da je PFOA dao rak životinjama tokom eksperimenata, kao i „ograničeni dokazi“ o karcinomu bubrežnih ćelija i testisa kod ljudi.
Perfluorooktanska sulfonska kiselina (PFOS) — nekada ključni sastojak zaštitnika za tkaninu Scotchgard — u međuvremenu je proglašena „verovatno kancerogenom za ljude“.
Postojao je ograničen broj dokaza o raku kod životinja, ali „neadekvatni dokazi o raku kod ljudi“, saopštio je IARC.
U širem smislu, opservacione studije sugerišu da je izloženost hemikalijama PFAS povezana sa povećanom stopom raka, gojaznosti, bolesti štitne žlezde, jetre i bubrega, višim holesterolom, malom porođajnom težinom, neplodnošću, pa čak i nižim odgovorom na vakcine.
Ali takva opservacijska istraživanja ne mogu dokazati da hemikalije direktno uzrokuju ove zdravstvene probleme.
I nivo rizika može značajno da varira u zavisnosti od nivoa PFAS kojima su ljudi izloženi — veruje se da skoro svi na Zemlji imaju bar malo PFAS u svojim telima.
Prema IARC-u, najveći rizik od ozbiljnog izlaganja PFAS-u su ljudi koji direktno rade sa hemikalijama dok prave proizvode.
Koji je tačno nivo izloženosti PFAS-u opasan po zdravlje bio je predmet rasprave.
Ranije su smernice u brojnim zemljama odlučivale da je manje od 100 nanograma PFAS po litru vode iz slavine dovoljno za zaštitu zdravlja.
Ali Sjedinjene Države su predložile snižavanje granice na četiri nanograma PFOA i PFOS po litru – i EU razmatra da to sledi.
Prošle godine, istraživanje medija otkrilo je nivoe PFAS preko 100 nanograma po litru na 2.100 lokacija širom Evrope i Velike Britanije.
Nivo je skočio preko 10.000 nanograma na 300 lokacija, prema istrazi koju je sprovelo 16 redakcija.
Dalje komplikuje sposobnost istraživanja da shvate zdravstvene efekte PFAS-a je to što se nova jedinjenja još uvek razvijaju.
Kako proizvođači postepeno ukidaju jedinjenja koja su identifikovana kao potencijalno opasna, ponekad ih jednostavno zamene drugim članom porodice PFAS koji je manje proučavan, upozoravaju istraživači.
Istraživačica životne sredine sa Harvarda Elsi Sanderlend nazvala je ovaj proces „hemijski udar na krticu“.
Ekolozi i zdravstveni stručnjaci širom sveta sve više upozoravaju na zauvek hemikalije.
Francuski poslanik Nicolas Thierri u četvrtak će predstaviti nacrt zakona koji bi, ako bude usvojen, zabranio nebitni PFAS u Francuskoj od 2025.
Evropska unija takođe razmatra zabranu PFAS u celoj Evropi od 2026.
Za ljude kod kuće, gotovo je nemoguće izbeći konzumaciju malih količina PFAS-a.
Ali stručnjaci preporučuju smanjenje kontakta sa nelepljivim posuđem i ambalažom za hranu otpornom na masnoću, kao što su omoti za brzu hranu.
Pijenje filtrirane ili flaširane vode i čuvanje ostataka u staklenim – ne plastičnim – kontejnerima takođe može pomoći.