Hronična bolest bubrega (CKD) je izuzetno rasprostranjena među odraslima, pogađajući preko 800 miliona pojedinaca širom sveta. Mnogi od ovih pacijenata na kraju zahtevaju terapiju za dopunu ili zamenu funkcije bubrega, kao što su dijaliza ili transplantacija bubrega.
Dok većina slučajeva CKD potiče od faktora vezanih za način života ili bolesti kao što su dijabetes i hipertenzija, osnovni uzroci CKD ostaju nepoznati za otprilike jednu od svakih deset ljudi sa završnom fazom bubrežne insuficijencije. Da li CKD kod ovih pacijenata može da potiče od latentnih, nedijagnostikovanih genetskih stanja?
U nedavnoj studiji objavljenoj u Kidnei International Reports, istraživači sa Tokijskog medicinskog i stomatološkog univerziteta (TMDU) u Japanu su pokušali da odgovore na ovo pitanje kroz sveobuhvatnu genetsku analizu pacijenata sa CKD.
Prvo, istraživači su prikupili podatke od 1.164 pacijenata koji su bili podvrgnuti dijalizi u četiri različite klinike u prefekturi Kanagava u novembru 2019. Iz ove multicentrične kohorte, istraživači su filtrirali odrasle osobe starije od 50 godina, pošto ljudi u tom uzrastu imaju nižu incidencu naslednih bolesti bubrega. Zatim su filtrirali ambulantne pacijente koji su imali očigledan uzrok za njihovu CKD, ostavljajući 90 odraslih osoba sa CKD nepoznatog porekla koji su pristali na genetsko testiranje.
„Sproveli smo sveobuhvatnu analizu 298 gena odgovornih za različite nasledne bubrežne bolesti korišćenjem sekvenciranja sledeće generacije“, objašnjava glavni autor dr Takuia Fujimaru. „One su uključivale policističnu bolest bubrega, ciliopatije povezane sa nefronoftizom, autozomno dominantnu tubulointersticijsku bolest bubrega, fokalnu segmentnu glomerulosklerozu, Alportov sindrom i atipični hemolitičko-uremijski sindrom.“
Rezultati su otkrili da je 10 od 90 pacijenata (11% konačne kohorte) imalo patogene varijante gena koji izazivaju CKD. Važno je da je za ove pacijente klinička dijagnoza u vreme dijalize bila netačna. Ono što je bilo posebno vredno pažnje je da se neke od naslednih bubrežnih bolesti koje su razmatrane u ovoj studiji, kao što su Fabrijeva bolest i Alportov sindrom, mogu rano dijagnostikovati i lečiti kako bi se usporilo ili zaustavilo napredovanje CKD.
Povrh ovih nalaza, istraživači su utvrdili da je 17 pacijenata (18,9%) imalo genetske varijante nepoznatog značaja (VUS) sa velikom verovatnoćom patološkog zahvata. Iako veza između ovih varijanti i bolesti bubrega nije jasna, ne treba ih zanemariti ili olako shvatiti.
„Iako je tumačenje ovih VUS trenutno nepoznato, neki od njih mogu zaista biti odgovorni za CKD“, primećuje stariji autor dr Takaiasu Mori. „Dakle, prave nasledne bolesti bubrega mogu biti u osnovi mnogo više slučajeva nego što se očekivalo.“
Ova studija označava jednu od najvećih svetskih sveobuhvatnih genetskih analiza pacijenata sa završnom stadijumom bubrežne insuficijencije koristeći kliničke podatke. Kao takvi, zaključci izvedeni iz rezultata mogu imati važne implikacije na način na koji se CKD dijagnostikuje i leči kod odraslih.
„Kada je primarna bolest koja leži u osnovi slučaja CKD-a nepoznata, genetska analiza bi mogla dovesti do tačne dijagnoze i odgovarajućeg lečenja pre nego što bolest napreduje, što bi, nadamo se, moglo da dovede do smanjenja broja pacijenata kojima je potrebna dijaliza“, ističe stariji autor dr Eisei Sohara. „Dakle, proaktivna genetska analiza se preporučuje odraslim pacijentima bez definitivnog uzroka CKD.“
Naime, ova istraživačka grupa od 2014. godine sprovodi genetske analize naslednih bolesti bubrega, dosegnuvši preko 1.500 porodica. Nedavno su podneli patent za novi sistem genetske analize za japanske pojedince, koji bi pomogao u ispravnoj dijagnostici slučajeva CKD. Uz malo sreće, dalji napori će utrti put ka svetlijoj budućnosti za osobe sa naslednim bolestima bubrega.
