Prema novom istraživanju Univerziteta Zapadne Australije, krute i centralizovane prakse donošenja odluka mogu naštetiti tome kako drugi percipiraju visoko savesne zaposlene – one koji su vredni, produktivni i etički nastrojeni.
Studija, objavljena u časopisu Upravljanju ljudskim resursima i čiji su koautori vanredni profesor Alek Luksite i viši predavač Joseph Carpini sa UVA Business School, skreće pažnju na trenutne organizacione izazove balansiranja fleksibilnosti i formalizacije, sa važnim implikacijama za visoko savjesne zaposlene, njihove supervizore i vršnjake.
Vanredni profesor Luksite je rekao da istraživanje pokazuje da savesni zaposleni nisu samo visoko produktivni, već se i pridržavaju visokih etičkih standarda, često zbog svoje spremnosti da govore i izraze zabrinutost.
„Međutim, naši nalazi zasnovani na podudarnom uzorku zaposlenih, njihovih supervizora i kolega ukazuju na potencijalnu slepu tačku u tome kako njihovi vršnjaci percipiraju savesne pojedince, posebno u organizacijama sa visoko centralizovanim politikama i praksama donošenja odluka“, rekla je ona.
Viši predavač Karpini je rekao da su se na radnim mestima gde odluke uglavnom donose supervizori, vršnjaci navikli na promene koje potiču od viših nivoa i da su „slepi“ za ideje za poboljšanje koje dele njihovi veoma savesni vršnjaci.
„Očekujemo da visoko savesni vršnjaci urade pravu stvar, ali ako to ne vidimo, to može da potkopa naše utiske o njihovoj etičnosti jer postoji tako jaka norma o tome kako se odluke donose“, rekao je on.
„Dakle, iako vredna osoba radi pravu stvar time što je odgovorna i pokušava da stvari poboljša, njeni vršnjaci to možda neće videti na taj način.
„Ovaj nedostatak priznavanja doprinosa savesnih zaposlenih mogao bi nenamerno da dovede do percepcije niže etičnosti među ovim zaposlenima—njihovi napori da čine dobro ‘skriveni’ na radnim mestima gde supervizori donose većinu odluka.
Studija naglašava tekuće izazove sa kojima se suočavaju HR profesionalci koji se kreću u ravnoteži između omogućavanja fleksibilnosti u načinu na koji se posao obavlja i održavanja formalnih pravila i procedura.
„Ovu ravnotežu može biti teško postići, posebno kada se uzme u obzir različita dinamika radnog mesta i potreba da se osigura pravičnost, produktivnost, efikasnost i etičnost“, rekao je vanredni profesor Luksite.
„Nadamo se da, nudeći uvid u zamršenu dinamiku osobina ličnosti i etičke percepcije unutar organizacionih okruženja, možemo pomoći da se otvori put za bolje informisane prakse ljudskih resursa i organizacione politike.
„Važno je da nenamerno ne kažnjavamo upravo one zaposlene koje mnoge HR prakse strateški nastoje da identifikuju, odaberu, zadrže i razviju.“