Ukrajinski premijer Denis Šmihal dobio je uveravanja podrške tokom svojih sastanaka u Talinu sa predsednikom Estonije Alarom Karisom, premijerkom Kajom Kalas i predsednikom Riigikogua Laurijem Husarom, objavio je estonski emiter ERR.
Karis je posebno naglasio da Ukrajina ima pravo da pogađa ciljeve iza ruskih linija.
„Smatram da su ukrajinski napadi na vojne ciljeve duboko u Rusiji sasvim legitimni – ovo pomaže u usporavanju ruske ratne mašine. […] Potpuno je legitimno u ratu da ukrajinske odbrambene snage unište rusku infrastrukturu koja je direktno ili labavije povezana za raketne i bespilotne napade na ukrajinske civilne i energetske lokacije“, rekao je Karis.
On je takođe dodao da ne može biti ograničenja za pomoć Ukrajini, jer bi to samo pomoglo Rusiji da planira nove napade agresije.
Kalas je na sastanku sa Šmihalom rekao da su nade u brzi mir tokom ovog rata zamka koju treba izbeći.
„Rusija će to iskoristiti samo da se još odlučnije mobiliše i napada. Svi želimo da živimo u miru, ali to mora biti pravedan i trajan mir. Estonija podržava i aktivno učestvuje u mirovnom planu predsednika Zelenskog, koji je zasnovan na pravdi i teritorijalnim principima. integritet Ukrajine“, rekao je Kalas.
Pored toga, prema njenim rečima, pored vojne pomoći, već je važno razmišljati o obnovi Ukrajine.
„Vlada [Estonije] se obavezala na dugoročno finansiranje i rekonstrukcije i humanitarne pomoći. Estonija će nastaviti da razvija praktične projekte. Fokusiraćemo se na obrazovanje, socijalnu sferu i rekonstrukciju zgrada. Uglavnom smo fokusirani na restauraciju Žitomirske oblasti“, rekao je Kalas.
Ona je izrazila nadu da će akcije Estonije da obnovi Ukrajinu, čak i dok je rat u toku, biti dobar primer za druge. Kalas je napomenuo da saradnja u oblasti sajber bezbednosti ostaje jedan od prioriteta Estonije u pružanju pomoći Ukrajini.
Karis i Kalas su ukazali i na značaj planske i dugoročne podrške Ukrajini, kao i na potrebu da se Ukrajina pridruži EU i NATO.
Husar je zauzvrat istakao uspeh Ukrajine na njenom putu ka pridruživanju Evropskoj uniji.
„Nadamo se da ćete moći da započnete pristupne pregovore već tokom belgijskog predsedavanja [2024. godine]“, rekao je on i dodao da je Estonija spremna da svoje iskustvo i znanje podeli sa Ukrajinom.
Husar je takođe sa Šmihalom razgovarao o korišćenju zamrznute ruske imovine. On je napomenuo da Riigikogu radi na odgovarajućem zakonu. Obostrano je prepoznato da ako se napravi prvi korak u tom pravcu, postoji nada da će i druge zemlje na kraju preduzeti slične mere.
Razgovarali su i o situaciji na frontu, mirovnom procesu koji je predstavio predsednik Zelenski, sankcijama Ruskoj Federaciji, vojnoj pomoći Ukrajini, ulasku u NATO i situaciji sa decom otetom iz Ukrajine.
Foto: Priit Murk/ERR
