Nisu postojale pre jednog veka, ali danas PFAS „zauvek hemikalije“ kontaminiraju životnu sredinu od podzemnih voda preko antarktičkog snega do jaja kornjača, a zabrinutost zbog njihove moguće toksičnosti raste.
Tužbe i propisi protiv per- i polifluoroalkil supstanci (PFAS) se umnožavaju, a Francuska postaje najnovija jurisdikcija koja razmatra nove stroge mere za ove dugovečne supstance.
Francuski zakonodavac će u četvrtak predstaviti nacrt zakona kojim će se pozabaviti, kako on naziva, zdravstvenim „hitnim stanjem“ izazvanim izlaganjem PFAS-u u životnoj sredini.
Široko korišćeni u svakodnevnim predmetima, veoma izdržljivi i veoma spori za razlaganje, PFAS su otkriveni u vodi, vazduhu, ribi i zemljištu u najudaljenijim delovima sveta.
„Nijedan ekosistem nije pobegao“, rekao je Jan Aminot, specijalista za zagađenje životne sredine na Francuskom istraživačkom institutu za nauku o okeanu (IFREMER).
Proveo je šest godina ispitujući tunu iz Indijskog i Tihog okeana, jetru delfina iz Biskajskog zaliva i uzorke sa francuskih farmi ostriga.
„Mislim da nikada nisam video nijedan uzorak bez perfluorisanih zagađivača“, rekao je istraživač za AFP.
Ovi molekuli—od kojih je najpoznatiji proizveo nelepljivi teflon—razvijeni su posle Drugog svetskog rata kako bi ambalaži, bojama i premazima pružili izuzetnu otpornost na vodu ili toplotu.
Ispostavilo se da je upravo ovaj kvalitet poseban problem za okeane, rekao je Aminot.
„Budući da su uporna jedinjenja — koja se ne razgrađuju i koja su pokretna — završavaju u morskom okruženju, koje je uvek na kraju mesto za kontaminaciju“, rekao je on.
Studija koju je u januaru objavilo Američko hemijsko društvo, neprofitna naučna organizacija, kaže da je PFAS otkriven u Arktičkom okeanu na dubini od 3.000 stopa (914 metara).
IFREMER je nedavno ispitao ishranu dve ribe — brancina i lista — u francuskom ušću Sene i otkrio da je PFAS prožet kroz lanac ishrane.
Od sićušnog zooplanktona koji jedu školjke, a koje jedu manje ribe i na kraju veći grabežljivci, PFAS je vrebao na svakom koraku na putu.
Studija iz 2022. u Australiji utvrdila je prenošenje PFAS sa ženki kornjača na njihovo nerođeno potomstvo, dok su druga istraživanja pronašla tragove u jetri polarnog medveda i pticama, fokama i drugim životinjama.
Mnoštvo naučnih istraživanja pokazalo je rasprostranjenost PFAS-a u prirodi, ali moguće je štete po ljude i planetu bilo teže definitivno utvrditi.
Pre više od 20 godina, studija u SAD je zaključila da jednom u telu PFAS može da dopre do mozga kičmenjaka i utiče na nervni sistem.
Istraživanja su od tada pokazala da izloženost nekim PFAS-ima – u porodici postoji najmanje 4.000 hemijskih jedinjenja – može biti povezana sa ozbiljnim zdravstvenim efektima kod ljudi i životinja.
To je predmet sve veće zabrinutosti, a francuski ekolog i poslanik Nicolas Thierri traži od zakonodavaca da zabrane PFAS od 2025. ako postoje alternative.
Evropska unija razmatra opštu zabranu PFAS-a u celoj Evropi od 2026. godine, dok će Novi Zeland zabraniti njihovu upotrebu u kozmetičkim proizvodima do 2027.
U aprilu je američki sud odobrio nagodbu u kojoj je konglomerat 3M pristao da plati milijarde za testiranje i filtriranje PFAS u javnom vodosnabdevanju.
U februaru su američki regulatori rekli da se materijali koji sadrže PFAS više neće koristiti za pakovanje kokica u mikrotalasnoj pećnici ili druge masne hrane.
Utvrđivanje moguće dugoročne štete izloženosti PFAS-u je teško kada se uzme u obzir takav kaleidoskop hemikalija, od kojih su mnoge industrijske tajne, rekao je Aminot.
Oni koji su poznati naučnicima su „samo vrh ledenog brega“, rekao je on.
Ispitivanje celog spektra hemikalija je ključno za bolje razumevanje njihovog uticaja na prirodu, rekao je Pjer Labadi, istraživač iz Francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS).
„Divlji organizam nikada nije izložen jednom PFAS-u, već koktelu PFAS-a“, rekao je on.
