Galaksije započinju život sa svojim zvezdama koje se rotiraju po uređenom obrascu, ali u nekima je kretanje zvezda više nasumično. Do sada, naučnici su bili nesigurni u vezi sa tim šta uzrokuje ovo – verovatno okolno okruženje ili masa same galaksije.
Nova studija, objavljena u MNRAS (Mjesečne obavijesti Kraljevskog astronomskog društva), otkrila je da najvažniji faktor nije nijedna od ovih stvari. To pokazuje da je tendencija zvezda da imaju nasumično kretanje vođena uglavnom starošću galaksije – stvari se vremenom samo zbrkaju.
„Kada smo uradili analizu, otkrili smo da je starost, dosledno, kako god da je isečemo ili isečemo, uvek najvažniji parametar“, kaže prvi autor, profesor Skot Krum, ASTRO 3D istraživač sa Univerziteta u Sidneju.
„Kada uzmete u obzir starost, u suštini nema ekološkog trenda, a slično je i sa masom.
„Ako pronađete mladu galaksiju, ona će se rotirati, u kom god okruženju da se nalazi, a ako pronađete staru galaksiju, ona će imati više nasumičnih orbita, bilo da je u gustom okruženju ili u praznini.“
Istraživački tim je takođe uključivao naučnike sa Univerziteta Mackuarie, Tehnološkog univerziteta Svinburn, Univerziteta Zapadne Australije, Australijskog nacionalnog univerziteta, Univerziteta Novog Južnog Velsa, Univerziteta Kembridž, Univerziteta Kvinslend i Univerziteta Jonsej u Republici Korea.
Studija ažurira naše razumevanje iz prethodnih studija koje su na različite načine predlagale okruženje ili masu kao važnije faktore. Ali raniji rad nije nužno netačan, kaže drugi autor, dr Džesi van de Sande.
Mlade galaksije su super-fabrike za stvaranje zvezda, dok u starijim prestaje formiranje zvezda.
„Znamo da životna sredina utiče na starost. Ako galaksija padne u gustu okolinu, ona će težiti da ugasi formiranje zvezda. Dakle, galaksije u gušćem okruženju su u proseku starije“, kaže dr van de Sande.
„Poenta naše analize je da život u gustom okruženju ne smanjuje njihov obrt, već činjenica da su stariji.“
Naša sopstvena galaksija, Mlečni put, još uvek ima tanak disk koji formira zvezde, tako da se i dalje smatra galaksijom sa velikim obrtom.
„Ali kada detaljno pogledamo Mlečni put, vidimo nešto što se zove debeli disk Mlečnog puta. On nije dominantan u smislu svetlosti, ali je tu i izgleda da su to starije zvezde, koje su možda bile zagrejane sa tankog diska u ranijim vremenima, ili rođen sa turbulentnijim kretanjem u ranom univerzumu“, kaže profesor Krum.
U istraživanju su korišćeni podaci iz opservacija u okviru SAMI Galaki Survei. Instrument SAMI su 2012. godine izgradili Univerzitet u Sidneju i Anglo-australska opservatorija (sada Astralis). SAMI koristi anglo-australijski teleskop, u opservatoriji Siding Spring, blizu Kunabarabrana, Novi Južni Vels. Ispitivao je 3.000 galaksija u širokom spektru okruženja.
Studija omogućava astronomima da isključe mnoge procese kada pokušavaju da razumeju formiranje galaksija i tako fino podese modele kako se svemir razvio.
Sledeći koraci će biti razvoj simulacija evolucije galaksije sa detaljnijim detaljima.
„Jedan od izazova za ispravne simulacije je visoka rezolucija koja vam je potrebna da predvidite šta se dešava. Tipične trenutne simulacije su zasnovane na česticama koje imaju masu od možda 100.000 zvezda i ne možete da rešite male strukture u diskovima galaksije “, kaže prof. Croom.
Hector Galaki Survei će pomoći profesoru Kromu i njegovom timu da prošire ovaj rad koristeći novi instrument na anglo-australskom teleskopu.
„Hektor posmatra 15.000 galaksija, ali sa višom spektralnom rezolucijom, što omogućava merenje starosti i okretanja galaksija čak i u galaksijama mnogo manje mase i sa detaljnijim informacijama o životnoj sredini“, kaže profesorka Džulija Brajant, vođa istraživanja Hektor galaksija, Univerzitet u Sidnei.
Profesorka Ema Rajan-Veber, direktorka ASTRO 3D, kaže: „Ova otkrića odgovaraju na jedno od ključnih pitanja koje postavlja ASTRO 3D: kako masa i ugaoni moment evoluiraju u univerzumu? Ovaj pažljiv rad SAMI tima otkriva da starost od galaksija određuje kako zvezde kruže. Ova kritična informacija doprinosi jasnijoj velikoj slici univerzuma.“
