Otkriveno je da je novi tretman za leukemije i limfome koji nastaju iz T ćelija imunog sistema, koji su razvili istraživači iz Centra za rak Johns Hopkins Kimmel i njegovog Ludvig centra i Lustgarten laboratorije, efikasan u ubijanju ovih karcinoma kod miševa koji nose tumore ljudskih T-ćelija.
Terapija, konjugat antitelo-lek (ADC), kombinuje antitelo koje cilja na protein koji se zove TRBC1 eksprimiran na površini raka T-ćelija sa lekom protiv raka koji se zove SG3249. ADC radi tako što koristi antitelo da pronađe ćelije raka koje eksprimiraju TRBC1. Zatim, te ćelije raka progutaju ADC, gde se SG3249 oslobađa i ubija ćelije raka. Opis dela objavljen je u časopisu Nature .
Svake godine oko 100.000 pacijenata širom sveta bude pogođeno leukemijom i limfomom T-ćelija. Odrasli sa relapsom raka T-ćelija imaju ograničene terapijske mogućnosti i petogodišnje preživljavanje od 7-38%.
„Razvoj tretmana za leukemije i limfome T-ćelija je mnogo teži nego za leukemije i limfome koji nastaju iz B ćelija imunog sistema“, objašnjava viši autor studije Suman Paul, M.B.B.S., Ph.D., docent onkologije na Johns Hopkinsu Medicinskom fakultetu.
Efikasne terapije za rak B-ćelija brišu i kancerogene i nekancerozne B ćelije, ali pacijenti i dalje dobro rade čak i bez B ćelija imunog sistema koje pomažu u borbi protiv infekcija. Međutim, ako se koriste slični pristupi i tretman izbriše i normalne i kancerogene T ćelije, pacijente bi ostavilo bez funkcionalnog imunološkog sistema i sa visokim rizikom da umru od infekcija.
„Nije mnogo razvoja lekova u ovom prostoru leukemije i limfoma T-ćelija“, kaže Pol. „Potrebne su nam nove terapije za ove karcinome, ali koje god terapije koje razvijamo u svemiru moraju biti specifične za rak. Moramo da sačuvamo neke od normalnih T ćelija i istovremeno zbrišemo kancerogene T ćelije.“
Rak T-ćelija izražava ili TRBC1 ili TRBC2, dok normalne T-ćelije izražavaju mešavinu TRBC1 i TRBC2. Prema tome, selektivno ciljanje TRBC1 može potencijalno iskoreniti normalne i kancerogene T ćelije koje eksprimiraju TRBC1, istovremeno čuvajući normalne T ćelije koje eksprimiraju TRBC2. Nedavno kliničko ispitivanje sprovedeno negde drugde pokušalo je da cilja TRBC1 karcinome koristeći terapiju T-ćelija himernog receptora antigena (CAR).
Ove CAR T ćelije su genetski modifikovane T ćelije koje se vezuju i ubijaju TRBC1 ćelije. CAR T-ćelijske terapije su opcije lečenja koje je odobrila FDA i koje se koriste u nekoliko karcinoma B-ćelija. Međutim, nakon primene terapije CAR T ćelijama koje cilja na TRBC1 kod ljudskih pacijenata, istraživači su izvestili da CAR T ćelije nisu postojale unutar pacijenata.
Takva upornost je potrebna za efikasno ubijanje ćelija raka. Zainteresovani da shvate zašto, Paul i njegove kolege su otkrili da CAR T ćelije koje ciljaju TRBC1 mogu biti ubijene od strane normalnih T ćelija, ograničavajući njihovu postojanost.
Ovaj nedostatak postojanosti CAR T-ćelija doveo je tim da pokuša da cilja TRBC1 upotrebom konjugata antitelo-lek. Pol i kolege su isprobali dve različite formulacije ADC u mišjim modelima raka T-ćelija. Nakon jedne injekcije jedne formulacije tretmana, karcinomi su u početku regresirali, ali su se potom ponovo pojavili. Nakon jednog tretmana kombinacijom anti-TRBC1-SG3249 ADC, istraživači su primetili znake eliminacije raka u roku od sedam dana, a kanceri su na kraju bili neotkriveni, bez recidiva.
„Tumori se nisu vratili, a pratili smo miševe više od 200 dana“, objašnjava Pol.
Tretman je bio u stanju da eliminiše rak uz očuvanje polovine preostalih normalnih T ćelija. „Rezidualne normalne T ćelije treba da budu dovoljne da održe određenu zaštitu imunog sistema od zaraznih bolesti“, kaže Pol.
„Svedočenje o uspešnoj eliminaciji karcinoma T-ćelija uz poštedu normalnih T ćelija u pretkliničkim modelima bilo je zaista zadovoljstvo“, dodaje Jiakin Ge, koautor studije i treća godina doktora nauka. student u Ludvig centru. „Verujemo da ovaj pristup ima potencijal da se pozabavi kritičnom nezadovoljenom potrebom u onkologiji i posvećeni smo tome da ga unapredimo kroz dalja istraživanja.“
Tushar Nichakavade, prvi autor studije i četvrta godina doktora nauka. student Ludvig centra, kaže: „Može se naučiti toliko lekcija iz klinike, i bilo je uzbudljivo biti deo iterativnog procesa otkrivanja lekova. Svaka terapija ima svoje prednosti i nedostatke, ali pretklinička efikasnost naš ADC mi daje nadu da može napraviti razliku za pacijente koji pate od ovih strašnih karcinoma.“
Istraživači sada rade sa industrijskim partnerom na sprovođenju ispitivanja sigurnosti i efikasnosti u ranoj fazi na ljudskim pacijentima.
