Pojedinci sa srčanim oboljenjima mogu dobiti najviše od ishrane sa niskim sadržajem natrijuma, ali, u proseku, konzumiraju duplo više od preporučenog dnevnog unosa natrijuma, prema studiji predstavljenoj na Godišnjoj naučnoj sesiji Američkog koledža za kardiologiju.
Natrijum je esencijalni nutrijent, ali prevelika konzumacija može podići krvni pritisak, što oštećuje krvne sudove i primorava srce da radi jače. Višak natrijuma takođe može prouzrokovati zadržavanje tečnosti u telu, što pogoršava stanja poput srčane insuficijencije.
Trenutne smernice o ishrani SAD-a koje je objavilo Ministarstvo poljoprivrede SAD-a preporučuju većini odraslih da ograniči unos natrijuma na manje od 2.300 mg dnevno, što je ekvivalentno oko 1 kašičice kuhinjske soli. Za osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima, granica je još niža na 1.500 mg/dan, prema preporukama ACC-a i Američkog udruženja za srce.
Ova nova studija je otkrila da je među uzorkom od više od 3.100 ljudi sa srčanim oboljenjima, 89% konzumiralo više od preporučenog dnevnog maksimuma natrijuma od 1.500 mg natrijuma i, u proseku, učesnici studije su konzumirali više od dva puta ovu količinu. Ograničavanje unosa natrijuma je fundamentalna modifikacija životnog stila za koju se pokazalo da smanjuje verovatnoću kasnijih velikih štetnih kardiovaskularnih događaja, rekli su istraživači.
Njihovi nalazi naglašavaju izazove sa kojima se mnogi ljudi suočavaju u pridržavanju preporučenih granica natrijuma, bez obzira na druge faktore kao što je socioekonomski status.
„Procena količine natrijuma u obroku može biti izazovna“, rekla je Elsi Kodžo, MD, MPH, specijalizant interne medicine u Atinskoj regionalnoj bolnici Pijemont u Atini, Džordžija i glavni autor studije. „Oznake na hrani pomažu u proceni natrijuma u ishrani obezbeđujući količine natrijuma u upakovanoj hrani. Ipak, pridržavanje dijete sa niskim sadržajem natrijuma ostaje izazov čak i za pojedince sa kardiovaskularnim oboljenjima koji imaju snažan podsticaj da se pridržavaju.“
Studija je koristila podatke pacijenata kojima je dijagnostikovan srčani udar, moždani udar, srčana insuficijencija, koronarna arterijska bolest ili angina pektoris koji su učestvovali u Nacionalnoj anketi o zdravlju i ishrani (NHANES) između 2009-2018.
Istraživači su procenili unos natrijuma na osnovu upitnika u kojima se od učesnika tražilo da prijave sve što su konzumirali u 24 sata. Prema rezultatima, učesnici studije sa kardiovaskularnim oboljenjima konzumirali su u proseku 3.096 mg natrijuma dnevno, što je nešto niže od nacionalnog proseka od 3.400 mg dnevno koji su objavili američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti.
„Relativno mala razlika u unosu natrijuma sugeriše da ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima ne ograničavaju mnogo unos u poređenju sa opštom populacijom i takođe konzumiraju više nego dvostruko od preporučenog“, rekao je Kodjoe. „Da bismo olakšali pacijentima da se pridržavaju smernica za ishranu, moramo da pronađemo praktičnije načine za širu javnost da proceni nivoe natrijuma u ishrani ili možda razmotrimo smanjenje sadržaja natrijuma u hrani koju konzumiramo direktno iz izvora.
Istraživači su takođe upoređivali unos natrijuma među ljudima u različitim socioekonomskim grupama, ali nisu pronašli nikakve značajne razlike između bogatijih i manje imućnih učesnika nakon obračuna starosti, pola, rase i obrazovnog postignuća.
Pojedinci mogu preduzeti proaktivne mere da smanje unos natrijuma, rekao je Kodjoe. Ovo uključuje pripremu više obroka kod kuće gde imaju veću kontrolu nad sadržajem natrijuma i obraćanje velike pažnje na etikete na hrani, posebno ciljajući na hranu sa nivoom natrijuma od 140 mg ili manje po porciji. Istraživači su sugerisali da bi bolje obrazovanje o prednostima ograničavanja natrijuma takođe moglo pomoći da se motiviše više ljudi da prate preporuke.
„Kardiovaskularne bolesti su stvarne i one su broj jedan uzrok morbiditeta i mortaliteta širom sveta prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji“, rekao je Kodžo. „Pridržavanje smernica za natrijum je jedna od lakših strategija koje bi pojedinci mogli da usvoje kako bi smanjili hospitalizacije, troškove zdravstvene zaštite, morbiditet i mortalitet povezan sa kardiovaskularnim oboljenjima.
Jedno ograničenje studije je to što je unos natrijuma procenjen na osnovu upitnika o opozivu hrane, a ne na 24-časovnom merenju natrijuma u urinu, što se smatra metodom zlatnog standarda. NHANES je uključio 24-časovna merenja natrijuma u urinu u svoje metode prikupljanja podataka u nedavnim ciklusima istraživanja, tako da bi buduće studije koje koriste ove podatke mogle da pruže tačniju procenu unosa natrijuma među ljudima sa kardiovaskularnim oboljenjima.
