Ako je poboljšanje vašeg pogleda na život zaista bilo jednostavno kao „ne brini, budi srećan“, onda bi održavanje raspoloženja bilo jednostavno. Nažalost, to nije tako jednostavno, jer mnoštvo faktora van naše kontrole može uticati na naše raspoloženje.
U studiji objavljenoj u martu u časopisu Istraživanje životne sredine, istraživači sa Univerziteta u Osaki otkrili su da zagađivači u životnoj sredini mogu uticati na naš životni vek emocionalnog blagostanja.
Nedavno razvijeni alat za procenu rizika definisao je očekivani životni vek kao životni vek tokom kojeg osoba doživljava subjektivno emocionalno blagostanje, dok je gubitak očekivanog životnog veka srećnog života (LHpLE) definisan kao smanjenje dužine pozitivnih emocionalnih iskustava u životu pojedinca. LHpLE se izračunava kombinovanjem smanjenja sreće i povećanja mortaliteta povezanog sa izloženošću riziku.
„Ranije smo koristili indikator LHpLE za procenu psihičkog stresa i rizika od raka povezanih sa izlaganjem radijaciji nakon nesreće u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiči, između ostalih situacija“, kaže glavni autor studije Mičio Murakami. „Međutim, ovaj alat nije korišćen za procenu efekata raka ili izloženosti kancerogenima iz okoline na sreću.“
Da bi ovo rešili, istraživači su anketirali Japance kako bi odredili njihovu prosečnu sreću prema starosti i polu i procenili da li rak smanjuje emocionalnu sreću. Zatim je LHpLE izračunat za izloženost uobičajenim agensima koji izazivaju rak u životnoj sredini u Japanu, kao i psihološki stres, što je omogućilo poređenje različitih vrsta izloženosti riziku.
„Rezultati su bili intrigantni“, objašnjava Šuhej Nomura, jedan od autora studije. „Otkrili smo da se emocionalna sreća nije značajno smanjila kod onih sa rakom, niti je postojala značajna povezanost između emocionalne sreće i tipa raka, istorije ili stadijuma raka.“
Sve u svemu, izloženost kancerogenima iz životne sredine smanjila je životni vek emocionalne sreće za 0,0064 godine za radon, 0,0026 godina za arsen i 0,00086 godina za fine čestice u vazduhu, zbog njihove smrtnosti. Smanjenje emocionalne sreće bilo je još izraženije za psihološki stres, što je rezultiralo LHpLE od 0,97 godina.
„Naši nalazi sugerišu da izloženost kancerogenima i psihički stres značajno smanjuju životnu sreću“, kaže Murakami.
S obzirom na jasno smanjenje životnog veka emocionalne sreće povezano sa kancerogenima, nalazi iz ove studije sugerišu da bi ekološka politika trebalo da se fokusira na smanjenje izloženosti ovim hemikalijama. Primena ovog razumevanja na politike javnog zdravlja mogla bi pomoći ljudima da žive duže i srećnije.
