Međunarodna studija koju je vodio UGR koristeći veštačku inteligenciju pokazala je da naše ličnosti menjaju ekspresiju naših gena. Nalazi bacaju novo svetlo na dugogodišnju misteriju o interakciji uma i tela.
Studija, objavljena u Molekularnoj psihijatriji, istražuje kako ličnost pojedinca i osnovni pogledi na život regulišu ekspresiju gena i na taj način utiču na njihovo zdravlje i dobrobit. To je prva studija koja meri transkripciju celog genoma u odnosu na ljudsku ličnost.
Istraživači su vodili multi- i interdisciplinarnu studiju sa Andaluzijskog međuuniverzitetskog istraživačkog instituta za nauku o podacima i računarsku inteligenciju (DaSCI), Odeljenja za računarske nauke i veštačku inteligenciju UGR-a i Instituta za istraživanje biozdravlja u Granadi (ibs. GRANADA).
Sproveden je u saradnji sa profesorom Robertom Kloningerom (Univerzitet Vašington u Sent Luisu), istraživačima sa Bejlor koledža medicine (Teksas, SAD) i Studijom mladih Finaca (Finska).
Međunarodni istraživački tim (sastavljen od specijalista za genetiku, medicinu, psihologiju i kompjuterske nauke) koristio je podatke iz studije mladih Finaca, opsežne studije sprovedene u opštoj populaciji Finske tokom četiri decenije tokom koje su prikupljane relevantne informacije o učesnicima. zdravlje, fizičko stanje i način života.
Pored toga, učesnici su bili podvrgnuti opsežnim procenama ličnosti koje su se bavile i temperamentom (navike i emocionalna reaktivnost) i karakterom (svesni ciljevi i vrednosti). Rezultati su pokazali da određeni pogledi na život doprinose zdravom, ispunjenom i dugom životu, dok drugi dovode do stresnog, nezdravog i kratkog života.
Studija je analizirala regulaciju ekspresije gena kod ovih osoba, uzimajući u obzir tri nivoa samosvesti koji su mereni kroz njihove kombinovane profile temperamenta i karaktera.
Ovi nivoi su označeni kao „neregulisani“—pojedinci kojima dominiraju iracionalne emocije i navike povezane sa njihovim tradicijama i poslušnošću autoritetu; „organizovani“—samodovoljni pojedinci sposobni da namerno regulišu svoje navike i da sarađuju sa drugima na obostranu korist; i na kraju, „kreativni“ — samotranscendentni pojedinci koji prilagođavaju svoje navike da žive u harmoniji sa drugima, sa prirodom ili sa univerzumom, čak i ako to zahteva povremene lične žrtve.
Kao istraživač UGR i ko-vodeći autor studije, Koral del Val objašnjava: „U našem istraživanju smo napravili dva ključna otkrića o ekspresiji i organizaciji gena prema profilima ličnosti ovih pojedinaca. Prvo smo otkrili mrežu 4.000 gena koji su grupisani u više modula koji su bili izraženi u određenim regionima mozga. Neki od ovih gena su već bili povezani u prethodnim studijama sa nasleđem ljudske ličnosti.“
„Drugo, otkrili smo da su moduli formirali funkcionalnu mrežu interakcija koja je sposobna da orkestrira promene u ekspresiji gena kako bi se prilagodila različitim unutrašnjim i spoljašnjim uslovima. Moduli su se uključivali i isključivali na fleksibilan način, olakšavajući prilagođavanje svakodnevnim izazovima koje svi mi lice i koreografisanje našeg razvoja“.
Istraživači su pokazali da su dve podmreže orkestrirale promene u obrascima interakcije između ovih modula u obrascima interakcija između ovih modula koje su orkestrirale dve podmreže. Jedna mreža je regulisala emocionalnu reaktivnost (anksioznost, strah, itd.), dok je druga regulisala ono što osoba doživljava kao smisleno (npr. proizvodnju pojmova i jezika).
„Ono što je najupečatljivije je činjenica da mreže za emocije i značenje koordiniše kontrolni centar sastavljen od šest gena“, napominje Elisa Diaz de la Gvardija-Bolivar, drugi ko-voditelj studije. „Posebno je zanimljivo da smo otkrili da je šest gena kontrolnog čvorišta veoma očuvano tokom evolucije, od jednoćelijskih organizama do modernih ljudi. Ovo otkriće potvrđuje njihovu korisnu ulogu u regulisanju funkcionisanja svih oblika života na Zemlji“, dodaje ona.
Identifikovanje ovih genskih mreža i kontrolnog čvorišta koji reguliše ekspresiju gena kod ljudi ima praktičnu vrednost jer pokazuje kako ljudi mogu poboljšati kvalitet svog zdravlja, sreće i ukupnog kvaliteta svakodnevnog života uprkos izazovima i stresovima sa kojima se svi suočavamo.
Igor Zvir iz UGR objašnjava: „U prethodnim istraživanjima otkrili smo značajne razlike u blagostanju između ljudi u tri grupe ličnosti, u zavisnosti od njihovog nivoa samosvesti. Konkretno, oni sa većom samosvesnošću (kreativna grupa) su prijavili veće blagostanje u odnosu na organizovane i neregulisane grupe“.
„Sada smo pokazali da su ovi nivoi samosvesti takođe snažno povezani sa regulacijom ekspresije gena u istom redosledu (kreativno > organizovano > neregulisano). Ovo sugeriše da osoba može poboljšati svoje zdravlje i blagostanje negovanjem samotranscendentniji i kreativniji pogled na život“.
Međutim, on upozorava da ostaje da se potvrdi da li je regulacija ekspresije gena kroz intervencije koje povećavaju samosvest posredujući faktor u vezi između samosvesti i blagostanja.
Ipak, pokazalo se da tretmani koji promovišu veću samotranscendenciju i svesnost doprinose poboljšanju u svim aspektima zdravlja, uključujući fizičko, mentalno, socijalno i duhovno blagostanje. Stoga je verovatno da je regulacija ekspresije gena pravi posrednik u ovoj asocijaciji.
Kao što su istraživači predvideli, određeni tipovi gena, kao što su faktori transkripcije, mikroRNK i duge nekodirajuće RNK, pokazali su opsežno obogaćivanje u integrisanoj molekularnoj mreži od 4000 gena. Međutim, najznačajnije obogaćivanje je primećeno u grupi RNK za koje se smatra da su odigrale ključnu ulogu u nastanku ćelijskog života.
Ove RNK imaju sposobnost da formiraju odeljke bez membrana i sprovode hemijske reakcije, omogućavajući im da se brzo prilagode stresu. Ovaj proces, poznat kao razdvajanje faza tečnost-tečnost (LLPS), stvara sveobuhvatan bioreaktor u kome se mogu sintetizovati hemikalije koje su neophodne za život.
„Oduševljeni smo što otkrivamo važne uloge različitih tipova gena u zdravlju i ličnosti. Neverovatno je videti da je evolucija sačuvala gene za koje se smatra da su bili važni u nastanku života, omogućavajući sve veću plastičnost, složenost, i svest koju posmatramo kod ljudi“.
„Inovativne računarske metode korišćene u ovom projektu omogućavaju nam da proučavamo složene biološke sisteme kod ljudi na etički, nenametljiv i koristan način, sa ciljem da razumemo kako da živimo zdravo“, kaže profesor Kloninger.
On dodaje: „Ovi nalazi jasno pokazuju da su um i telo osobe duboko međusobno povezani. Svaki utiče na drugog, tako da nisu odvojeni. Važno je prepoznati da naši prošli ili sadašnji uslovi ne određuju u potpunosti naše buduće blagostanje; nego možemo da negujemo sopstveno blagostanje u kreativnom procesu punom otvorenih mogućnosti“.
