Autizam je neurorazvojna razlika povezana sa specifičnim iskustvima i karakteristikama.
Decenijama se istraživanje autizma fokusiralo na poteškoće u ponašanju, kognitivne, društvene i komunikacijske poteškoće. Ove studije su naglasile kako se autistični ljudi suočavaju sa problemima sa svakodnevnim zadacima koje alistički (što znači neautistični) ljudi ne rade. Neke poteškoće mogu uključivati prepoznavanje emocija ili društvenih znakova.
Ali neka istraživanja, uključujući našu sopstvenu studiju, istražila su specifične prednosti autizma. Studije su pokazale da u nekim kognitivnim zadacima autistični ljudi rade bolje od alističkih ljudi. Ljudi sa autizmom mogu imati veći uspeh u identifikaciji jednostavnog oblika ugrađenog u složeniji dizajn, raspoređujući blokove različitih oblika i boja, ili uočavajući objekat u pretrpanom vizuelnom okruženju (slično Gde je Voli?). Takve poboljšane performanse zabeležene su kod beba starih od devet meseci koje pokazuju pojavu znakova autizma.
Kako i zašto autistični pojedinci tako dobro rade na ovim zadacima? Odgovor može biti iznenađujući: više „nervne buke“.
Generalno, kada pomislite na buku, verovatno mislite na slušnu buku, uspone i padove u amplitudi zvučnih frekvencija koje čujemo.
Slična stvar se dešava u mozgu sa nasumičnim fluktuacijama neuronske aktivnosti. Ovo se zove neuronski šum.
Ova buka je uvek prisutna i dolazi iznad svake moždane aktivnosti izazvane stvarima koje vidimo, čujemo, mirišemo i dodirujemo. To znači da u mozgu, identičan stimulus koji je predstavljen više puta neće izazvati potpuno istu aktivnost. Ponekad je mozak aktivniji, ponekad manje. U stvari, čak i odgovor na jedan stimulus ili događaj će neprekidno fluktuirati.
Postoji mnogo izvora neuronske buke u mozgu. To uključuje kako neuroni ponovo postaju uzbuđeni i smireni, promene u nivou pažnje i uzbuđenja, kao i biohemijski procesi na ćelijskom nivou, između ostalog. Alistički mozak ima mehanizme da upravlja i koristi ovu buku. Na primer, ćelije u hipokampusu (moždanom memorijskom sistemu) mogu da iskoriste nervni šum da poboljšaju kodiranje memorije i prisećanje.
Dokazi o visokoj neuralnoj buci kod autizma mogu se videti u snimcima elektroencefalografije (EEG), gde su uočeni povećani nivoi neuronskih fluktuacija kod autistične dece. To znači da je njihova neuronska aktivnost manje predvidljiva, pokazujući širi opseg aktivnosti (veći usponi i padovi) kao odgovor na isti stimulans.
Jednostavno rečeno, ako zamislimo EEG odgovore kao zvučni talas, očekivali bismo da vidimo male uspone i padove (amplitude) u alističkim mozgovima svaki put kada naiđu na stimulans. Ali čini se da autistični mozgovi pokazuju veće uspone i padove, pokazujući veću amplitudu neuronske buke.
Mnoge studije povezuju ovaj bučni autistični mozak sa kognitivnim, društvenim i bihevioralnim poteškoćama.
Dijagnoza autizma ima dugu kliničku istoriju. Prelazak sa medicinskog na društveniji model takođe je doveo do zagovaranja da se on preoblikuje kao razlika, a ne kao poremećaj ili deficit. Ova promena je takođe ušla u istraživanje autizma. Neuroafirmirajuća istraživanja mogu ispitati jedinstvenost i snagu neurodivergencije.
Istraživač psihologije i percepcije Dejvid Simons i kolege sa Univerziteta u Glazgovu bili su prvi koji su sugerisali da, iako je visoka neuronska buka generalno nedostatak autizma, ponekad može da pruži koristi zbog fenomena koji se zove stohastička rezonanca. Ovde optimalne količine buke mogu poboljšati performanse. U skladu sa ovom teorijom, visoka neuronska buka u autističnom mozgu može poboljšati performanse za neke kognitivne zadatke.
Naše istraživanje iz 2023. istražuje ovu ideju. Regrutovali smo učesnike iz opšte populacije i istražili njihov učinak na zadacima otkrivanja pisama. Istovremeno, merili smo njihov nivo autističnih osobina.
Izveli smo dva eksperimenta sa detekcijom slova (jedan u laboratoriji i jedan na mreži) gde su učesnici morali da identifikuju slovo kada se prikazuje među vizuelnom statikom u pozadini različitog intenziteta.
Koristeći statiku, dodali smo dodatni vizuelni šum neuralnom šumu koji je već prisutan u mozgovima naših učesnika. Pretpostavili smo da će vizuelna buka podstaći učesnike sa niskom unutrašnjom bukom mozga (ili niskim autističnim osobinama) da rade bolje (kao što je sugerisano prethodnim istraživanjem stohastičke rezonance). Zanimljivije predviđanje je bilo da buka neće pomoći pojedincima koji su već imali mnogo buke u mozgu (to jest, onima sa visokim autističnim osobinama), jer je njihov sopstveni nervni šum već osiguravao optimalne performanse.
Zaista, jedan od naših eksperimenata je pokazao da ljudi sa visokom neuralnom bukom (visoke autistične osobine) nemaju koristi od dodatne buke. Štaviše, pokazali su superiorne performanse (veću preciznost) u odnosu na ljude sa niskim neuralnim šumom kada je dodatna vizuelna statika bila niska. Ovo sugeriše da je njihov sopstveni nervni šum već izazvao prirodni stohastički efekat rezonancije, što je rezultiralo boljim performansama.
Važno je napomenuti da nismo uključili klinički dijagnostikovane autistične učesnike, ali sveukupno smo pokazali da teorija poboljšanih performansi zbog stohastičke rezonancije kod autizma ima zasluge.
Autistični ljudi se suočavaju sa neznanjem, predrasudama i diskriminacijom koji mogu naškoditi blagostanju. Loše mentalno i fizičko zdravlje, smanjene društvene veze i pojačano „kamufliranje“ autističnih osobina su neki od negativnih uticaja sa kojima se autistični ljudi suočavaju.
Dakle, istraživanja koja podvlače i istražuju snage svojstvene autizmu mogu pomoći u smanjenju stigme, dozvoliti autističnim osobama da budu ono što su oni i priznati da autističnim osobama nije potrebno „popravljanje“.
Autistički mozak je drugačiji. Dolazi sa ograničenjima, ali ima i svoje prednosti.
