„Spremni? Signal poslat!“ U kontrolnoj sobi istraživačkog centra u Rumuniji, inženjer Antonia Toma aktivira najmoćniji laser na svetu, koji obećava revolucionarni napredak u svemu, od zdravstvenog sektora do svemira.
Laserom u centru, u blizini rumunske prestonice Bukurešta, upravlja francuska kompanija Thales, koristeći izume dobitnike Nobelove nagrade.
Francuskinje Gerard Mourou i Donna Strickland iz Kanade osvojile su Nobelovu nagradu za fiziku 2018. za iskorištavanje snage lasera za napredne precizne instrumente u korektivnoj hirurgiji očiju i u industriji.
„Oštri snopovi laserske svetlosti dali su nam nove mogućnosti za produbljivanje znanja o svetu i njegovo oblikovanje“, navodi se u citatu Nobelove akademije.
U sredini, ispred zida ekrana koji prikazuju svetlosne zrake, Toma proverava niz indikatora pre nego što započne odbrojavanje.
Na drugoj strani stakla, u dugim redovima crvenih i crnih kutija smeštena su dva laserska sistema.
„Neću da lažem. S vremena na vreme stvari mogu postati malo stresne“, rekao je 29-godišnji Toma za AFP tokom nedavne posete novinarima na licu mesta.
„Ali, takođe je veoma rado raditi ovde. I veoma smo srećni što imamo rezultate“, jer timovi međunarodnih istraživača dolaze u centar, dodala je ona.
‘Neverovatna odiseja’
Dobitnik Nobelove nagrade Muru je priznao da je „veoma dirnut“ svojom „neverovatnom odisejom“ – iz Sjedinjenih Država u kojima je proveo 30 godina, do ostvarenja ovog projekta u Evropi.
Nastao je 2000-ih iz projekta Infrastruktura ELI Evropske unije.
„Počinjemo od malog svetlećeg semena sa vrlo, vrlo malo energije, koja će biti pojačana milionima i milionima puta“, rekao je Muru (79), pokušavajući da da osećaj „ogromnog koraka koji je napravljen“, „fenomenalnih moći“ koje su postignute .
Naučnici su uvek težili stvaranju snažnijih lasera.
Međutim, do sredine 1980-ih udarili su u zid, jer nisu mogli da povećaju snagu, a da ne unište ono što je pojačavalo snop.
Tada su Mourou i njegov tadašnji učenik Strikland izmislili tehniku pod nazivom Chirped-Pulse Amplification (CPA), koja je uspela da poveća snagu dok je intenzitet bio siguran.
Deluje tako što rasteže ultrakratki laserski impuls u vremenu, pojačava ga i ponovo stisne, stvarajući najkraće i najintenzivnije laserske impulse koje je svet ikada video.
Već je primenjen u korektivnoj hirurgiji oka, ali je takođe otvorio put naučnicima da nastave da pomeraju granice laserske moći.
„Koristićemo ove ultra-intenzivne impulse da proizvedemo mnogo kompaktnije i jeftinije akceleratore čestica“ za uništavanje ćelija raka, rekao je Muru.
Starost lasera
Druge moguće primene uključuju tretiranje nuklearnog otpada smanjenjem trajanja njegove radioaktivnosti ili čišćenje otpada koji se nakuplja u svemiru, dodao je on.
Za Murua, kao što je prošli vek bio vek elektrona, 21. vek će biti vek lasera.
Obim operacije u istraživačkom centru je vrtoglav.
Sistem je sposoban da dostigne vrhunac od 10 petavata (10 do snage od 15 vati) za ultra-kratko vreme, reda femtosekunde (milionitog dela milijarditog dela sekunde).
Bilo je potrebno „450 tona opreme“—pažljivo instalirane—da bi se dobio „izuzetan nivo performansi“, rekao je Frank Lajbrajh, direktor laserskih rešenja u Thalesu.
Zgrada visoke tehnologije u kojoj se nalazi centar koštala je 320 miliona evra, uglavnom finansiranih od strane EU.
Tales to smatra najvećom investicijom ikada napravljenom u naučna istraživanja u Rumuniji.
U međuvremenu, zemlje uključujući Francusku, Kinu i Sjedinjene Države već unapređuju sopstvene projekte za proizvodnju još moćnijih lasera.
