Srpska pravoslavna crkva slavi praznike prema julijanskom kalendaru, za razliku od većine hrišćanskih crkava koje koriste gregorijanski. To je uslovilo da svi hrišćani ne slave u isto vreme praznike, poput Božića i Uskrsa. Trenutno je razlika između dva kalendara 13 dana, a 2100. godine će se povećati za još jedan dan, što će uticati na to da Božić više neće biti 7. već 8. januara. Naučni novinar Slobodan Bubnjević kaže da će to biti „jedna čudna situacija koja će možda pokrenuti debatu o upotrebi kalendara, mada smatra da crkvi ne treba nametati rešenje koje je u skladu sa naukom.
Astrofizičar Jovan Aleksić objašnjava da je sastavljanje kalendara veliki posao i zadatak i ukazuje u čemu je problem sa tim.
„Ako posmatramo dan i godinu kao vremenske jedinice, ono što astronomi zovu astronomska godina ne sadrži ceo broj dana.
Astronomska godina traje 365 dana, pet sati, 48 minuta i 48 sekundi. S druge strane, za građansku upotrebu kalendara potreban nam je kalendar koji će da sadrži ceo broj dana i sada nastaje rešenje tako što se sastavlja kalendar“, pojašnjava Aleksić.
Kako dodaje, „kalendar je skup pravila kojim se uređuju vremenske jedinice, tako da što je moguće češće prate prirodne pojave“, podsetiviši da su u dosadašnjoj istoriji najviše u upotrebi Julijanski i Gregorijanski kalendar.
„U vreme Julija Cezara astronomi su izračunali da godina traje 365 dana i šest sati. Pošto nam za kalendar treba ceo broj, onih šest sati se svake četiri godine nagomila, i zato se svake četvrte godine dodaje jedan dan. Međutim, godina ne traje 365 dana i šest sati, već pet sati i 48 minuta i 48 sekundi, i ta mala razlika nije mogla da bude primećena u vreme Cezara, ali tokom vekova ona se gomilala, i u 16. veku je već narasla na 10 dana. Tada je već bilo jasno da prolećna ravnodnevnica nije padala onda kada je pokazivao kalendar, već je bilo 10 dana razlike. Onda je papa Grgur XIII rešio da reformiše Julijanski kalendar, tako što je prvo ‘izlečio, pa sprečio’. Prvo je izbacio 10 dana da dovede kalendar u sinhronizaciju sa prirodom, i uveo je novo pravilo kojim se sprečava da se ta razlika nagomila“, ispričao je Aleksić u Novom danu na TV N1.
Ističe da je ta razlika od 10 dana nastavila da se gomila i danas iznosi 13. dana.
Problem sa kalendarom pokušao je da reši naučnik Milutin Milanković, koji je prema rečima Aleksića, napravio najprecizniji kalendar.
On ima naučnu ulogu – „da napravi još precizniji kalendar – izbacio je 13 dana i uveo je drugo pravilo, kojim se ta razlika još više smanjuje i kalendar dovodi u još bolju sinhronizaciju sa prirodom“, a crkvena je – „da svi hrišćani slave praznike u isto vreme“.
Bubnjević precizira da kod julijanskog kalendara svake četiri godine imamo prestupni dodatni dan, osim ako je to 100. godina, „u svakom veku imate situaciju da nemate prestupnu godinu, osim ako je 400, tada se dodaje“.
„2000. godina je zadovoljavala pravilo da bude prestupna godina, i onda se zadržala razlika od 13 dana. Zanimljivo je šta će biti 2100. kada Božić kod katolika i kod pravoslavnih hrišćana će napraviti još jedan dan razmaka i neće biti 7. januara, pomeriće se. To će biti jedna čudna situacija koja će možda pokrenuti debatu o upotrebi kalendara“, navodi on.
Osvrnuo se i na pomične praznike u hrišćanstvu, poput Uskrsa, pojasnivši na koji način se određuje njegov datum.
„Definicija glasi da Uskrs pada na prvu nedelju posle punog Meseca koja dolazi posle prolećne ravnodnevnice. Treba da odredite kada je pun Mesec, a on je određivan prema lunarnom kalendaru, koji važi kod Jevreja. Lunarni kalendar se po mnogo čemu razlikuje od solarnog koji koristimo“, kaže.
Dodaje i da Mesec za godinu dana sve svoje mene prođe 12 puta i „onda vam ostane punih 11 dana, to je razlika između solarnog i lunarnog kalendara“.
Navodi da se onda ubacuju neki dodatni datumi „i određuje se tzv. crkveni pun Mesec, što bi moglo da se vidi svakog proleća kada je pun Mesec, međutim, definicija ne uvažava posmatračke aktivnosti, dakle ne gleda se kad je stvarni pun Mesec, već kad je crkveni“.
„Kad imate kao osnovu različite solarne kalendare različito se usaglašavaju lunarni kalendari, i stoga imate situaciju da nemate pomeraj koji je isti svake godine“, kaže Bubnjević i dodaje da to dovodi do toga da se Uskrs nekad poklapa i kod julijanaca i kod gregorijanaca, a nekad je kod jednih na samom početku mogućeg perioda a kod drugih na kraju, kao što je slučaj ove godine.
Aleksić ukazuje da ne postoji idealan kalendar, pa tako nije ni Milankovićev, „i on se razlikuje od astronomske tropske godine, ali, njegova veličina je u tome što se on od julijanskog i gregorijanskog kalendara razlikuje za manje od tri sekunde, to znači da će se kroz dugi niz vekova tek nakupiti jedan dan“.
„Danas nema potrebe da se napravi još precizniji kalendar, to se rešava uvođenjem jedne prestupne sekunde i time se građansko vreme dovodi u sinhronizaciju sa prirodom“.
Ocenjuje i da je polemika između dva kalendara crkveno pitanje, ističući da je „pogrešno reći da je Božić 7. januara, Božić je 25. decembra, ali ga naša crkva slavi po julijanskom kalendaru“.
Bubnjević smatra da „crkva ima potpuno pravo da zapravo sama sebi odredi kalendar koji želi da koristi, zašto se ne usaglašavaju sa drugim pravoslavnim i katoličkim crkvama, to je veoma složeno bogoslovsko pitanje koje nema mnogo veze s astronomijom“.
„U crkvi se negovala kultura računanja, da bi mogli precizno da odrede kada je Uskrs, što je uticalo na razvoj nauke. Druga je stvar što neke crkve neće da poslušaju savete iz nauke. Ne treba nametati crkvi to kao rešenje, to je pitanje tradicije koja se neguje, ali pojaviće se suštinski problem, kada se 2100. doda još jedan dan, i kada će Božić morati da se pomeri na 8. januar“.
