Katolici, protestanti, anglikanci i druge zapadne hrišćanske crkve proslavljaju najveći hrišćanski praznik – uskrsnuće Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.
U katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije u Beogradu održana je misa Uskrsnog bdenja koju je predvodio beogradski nadbiskup Ladislav Nemet.
Misa je počela blagoslovom uskršenjeg ognja ispred katedrale, a potom i paljenjem sveće koja se unosi u hram kao simbol Histove svetlosti.
Nadbiskup beogradski je rekao da je Uskrs promenio budućnost stvorenog sveta, a u njemu i čoveka i da vera daje snagu ljudima da istraju na svom životnom putu.
Naglasio je da nije ljudska slabost ta koja ima poslednju reč, kao ni greh, ni prevara, već Božji večni život.
Pored brojnih vernika, uskršnjem bdenju prisustvovali su i izaslanica predsednika Srbije, ministarka pravde Maja Popović, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Vladimir Roganović i vikarni episkop patrijarha srpskog.
Hrišćani širom sveta koji koji pripadaju crkvama zapadnog obreda danas proslavljaju najveći hrišćanski praznik – uskrsnuće Isusa Hrista.
Uskrsnuće sina Božijeg temelj je hrišćanske vere, obnova života, simbol neuništivosti duha na kome počiva vera u Boga.
Praznik započinje odlaskom na svečanu službu, koja podseća da je Isus Hrist, Mesija, koji se ovaplotio od Duha Svetoga i deve Marije i postao čovek, došao u ovozemaljski život da bi svojom žrtvom na krstu spasio sav ljudski rod od greha. Potom je uskrsao iz mrtvih.
„Naš glavni zadatak je nagoveštanje radosne vesti o uskrsnuću. Zato što je Uskrs promenio budućnost svekolikog stvorenog sveta, a u njemu i čoveka. Nije ljudska slabost ta koji ima poslednju reč, nisu to ni greh ni prevara, nego Božji večni život. I ne bismo mogli da uništimo ovaj život čak i ako bismo sve iskorenili sa ove planete“, poručio je Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup i mitropolit u uskršnjoj poslanici.
Bog ne odustaje od čoveka i sveta. Zato je u sadašnjem istorijskom trenutku mnogima uteha upoznavanje tajanstvene osnove Božijeg proviđenja.
„Nije lako sve to prihvatiti, a ovde može da pomogne samo dubina vere. Jer vera nam daje snagu da istrajemo na svom životnom putu, da ostanemo dobri u ovom zaraćenom svetu, a ne da sledimo primer onih koji više ne žele ili ne mogu da budu dobri“, istakao je Nemet.
Za Uskrs, svuda je uobičajeno bojenje jaja, prvenstveno u crvenu boju, koja predstavlja simbol novog života.
Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o vaskrsenju.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto uskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.
Uz bogatu trpezu okuplja se porodica, kreće u zabavnu potragu za skrivenim jajima, negde se nadmeću za najjače.
Ovaj veliki praznik doneo je i veliki broj običaja koji se razlikuju od zemlje do zemlje.
